Prosečna julska neto plata u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 109.071 dinar. Ova cifra ukazuje na značajne razlike u visini plata među različitim delatnostima. Naime, programeri su imali prosečne plate od 310.401 dinar, što je šest puta više od plata zaposlenih u delatnostima koje se klasifikuju kao ostale lične uslužne delatnosti, gde je julski prosek iznosio samo 61.615 dinara.
Programeri su, kao jedina grupa čije su plate prešle 300.000 dinara, značajno doprineli visokom proseku plata u sektoru informisanja i komunikacije, koji je iznosio 247.119 dinara. Ova cifra ukazuje na to koliko je IT sektor postao ključan za ekonomiju Srbije i koliko je potražnja za stručnjacima u ovoj oblasti visoka.
Pored programera, visoke plate su zabeležene i u drugim sektorima. Zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte su imali prosečnu platu od 215.496 dinara, dok su u vazdušnom saobraćaju zabeležili prosek od 238.840 dinara. U naučnom i istraživačkom razvoju, prosečna plata iznosila je 213.814 dinara. Ovi podaci naglašavaju da ne samo IT sektor, već i industrijske grane kao što su energetika i avijacija takođe nude atraktivne plate.
Zanimljivo je da je prosečna plata u proizvodnji koksa i derivata nafte u julu bila skoro za petinu viša nego u junu, sa povećanjem od 19,9 odsto. Ovaj skok može biti rezultat sezonskih potreba ili povećane potražnje na tržištu.
S druge strane, postoje delatnosti sa znatno nižim primanjima. U grupi delatnosti sa najnižim platama, pored već pomenutih ostalih ličnih uslužnih delatnosti, nalaze se i delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića, gde je prosečna plata iznosila 63.298 dinara. Popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu zabeležila je prosek od 64.118 dinara, dok je prerada drveta, osim nameštaja, imala prosečnu platu od 67.543 dinara. Putničke agencije i tur-operatori su imali prosek od 76.875 dinara, a veterinarska delatnost 77.444 dinara.
Ove informacije ukazuju na to da su razlike u platama među različitim sektorima u Srbiji veoma izražene. Dok se u nekim industrijama, kao što su IT i proizvodnja, beleže visoke plate, druge delatnosti se suočavaju sa izazovima niskih zarada. Ove razlike mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući potražnju za radnom snagom, nivo obrazovanja i veštine zaposlenih, kao i ekonomske uslove u zemlji.
U svetlu ovih podataka, važno je razmotriti kako se plate u Srbiji razvijaju i koje su mogućnosti za poboljšanje uslova rada u sektorima sa niskim primanjima. Takođe, postoji potreba za strategijama koje će podstaći obrazovanje i obuku radne snage, kako bi se povećala konkurentnost i omogućilo zaposlenima da se preusmere ka sektorima koji nude bolje plate.
Konačno, podaci o platama mogu poslužiti kao osnova za dalju analizu i istraživanje u vezi sa socio-ekonomskim pitanjima u Srbiji. Razumevanje razlika u platama može pomoći u oblikovanju politika koje će doprineti poboljšanju životnog standarda i ekonomskoj stabilnosti zemlje.
