Prosečna julska neto plata u Srbiji dostigla je iznos od 109.071 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ove brojke ukazuju na značajne razlike u platama među različitim delatnostima. Na primer, plate programera su iznosile 310.401 dinar, što je šest puta više nego prosečne plate u delatnostima koje statističari klasifikuju kao ostale lične uslužne delatnosti, gde je julski prosek bio 61.615 dinara.
Programeri se ističu kao jedina profesija čije su plate prešle granicu od 300.000 dinara. Njihov doprinos sektoru informisanja i komunikacije znatno je povećao prosek u ovoj oblasti, koji iznosi 247.119 dinara. Ova situacija ukazuje na to da IT sektor nastavlja da dominira u pogledu plata, a potražnja za stručnjacima u ovoj oblasti raste.
Osim programera, druge delatnosti takođe beleže visoke prosečne plate. Na primer, zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte ostvarili su prosek od 215.496 dinara. U vazdušnom saobraćaju prosečna plata iznosi 238.840 dinara, dok su zaposleni u naučnom i istraživačkom razvoju zabeležili prosek od 213.814 dinara. Ove brojke pokazuju da su određene industrije, kao što su energetika, transport i istraživanje, takođe veoma profitabilne.
U poređenju sa ovim sektorima, ostale lične uslužne delatnosti, koje obuhvataju razne usluge poput friziranja, čišćenja i sličnih delatnosti, imaju znatno niže plate. Prosečni iznos od 61.615 dinara može se smatrati niskim u odnosu na druge sektore, što ukazuje na potrebu za poboljšanjem uslova rada i povećanjem plata u ovim delatnostima.
Važno je napomenuti da su razlike u platama povezane sa različitim faktorima, uključujući nivo obrazovanja, stručnost, kao i potražnju za određenim poslovima. Na primer, programeri često imaju visoko obrazovanje i specijalizovane veštine koje su veoma tražene na tržištu rada. S druge strane, mnoge uslužne delatnosti ne zahtevaju visoko obrazovanje, što može uticati na niže plate.
Uprkos visokom proseku plata u IT sektoru, postoji zabrinutost zbog mogućnosti da se stvori „digitalna podela“ među zaposlenima, gde se stručnjaci u tehnologiji suočavaju sa znatno višim primanjima u poređenju sa radnicima u tradicionalnim delatnostima. Ova podela može dovesti do socioekonomskih razlika unutar društva.
Takođe, važno je razmotriti efekte inflacije na realne plate. Iako nominalne plate rastu, kupovna moć zaposlenih može se smanjiti usled inflacije koja utiče na cene osnovnih dobara i usluga. Stoga je važno da se prate ne samo nominalne plate, već i realne plate koje uzimaju u obzir inflaciju.
U zaključku, prosečne plate u Srbiji u julu 2023. godine pokazuju značajne razlike među delatnostima, pri čemu programeri prednjače sa najvišim zaradama. Ostale industrije, poput proizvodnje i vazdušnog saobraćaja, takođe beleže visoke proseke, dok uslužne delatnosti ostaju na dnu platne lestvice. Ove razlike ukazuju na potrebu za daljim razvojem i unapređenjem sektora koji su manje plaćeni, kako bi se obezbedila ravnoteža i smanjile socioekonomske razlike u društvu.
