Srbiji je stiglo do prosečne plate od gotovo 1.000 evra. Na papiru to je istorijski rekord, ali građani kažu: novac im nikada brže nije nestajao. Da li danas sa prosečnom platom možemo da kupimo više nego pre pet godina ili je inflacija pokvarila računicu?
Prema poslednjim podacima, prosečna neto plata u Srbiji iznosi 116.127 dinara, dok je pre pet godina bila oko 65.000 dinara. Ovaj skok plata je primetan, ali građani ističu da novac kroz isti prolazi brže nego ranije. Da se prosečna plata od 65.000 dinara iz 2021. godine trošila samo na jednu namirnicu, moglo je da se kupi 1.413 vekni hleba, 714 litara mleka, 5.000 jaja, 103 kilograma junećeg mesa i 136 kilograma svinjskog mesa.
Danas, sa platom od oko 116.000 dinara, može da se priušti 371 vekna hleba više nego pre pet godina, kao i 75 litara mleka i 51 kilogram svinjskog mesa više. Ipak, za isti iznos može da se kupi 360 jaja manje i 8 kilograma junećeg mesa manje u odnosu na 2021. godinu. Ovi podaci ukazuju na to da je inflacija značajno uticala na kupovnu moć.
Statistika ipak pokazuje da su plate rasle brže od troškova života i da je standard porastao, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. „Kumulativna inflacija je bila velika, 45 procenata u šest godina, a plate su porasle nešto ispod 100 procenata. Dakle, u principu, 2026. se živi bolje nego 2020, ali druga je stvar da li je to ljudima zadovoljavajući porast“, objašnjava Stevanović.
Ako uporedimo prihode u regionu, u početku dvehiljaditih prosečna zarada u Hrvatskoj bila je dvostruko veća nego u Srbiji, dok se danas plate razlikuju za oko 500 evra. U Sloveniji je prosečna plata građana 2005. godine iznosila 720 evra, a danas je porasla na 1.640 evra. „Mi sad dosta dobro sustižemo, na primer, Sloveniju, koja je jako usporila sa rastom plata kad je reč o regionu. Ostale zemlje, možda čak i za nijansu, koje su ispred nas, čak se za nijansu brže razvijaju, Bugarska posebno“, dodaje Stevanović.
Iako se građani uglavnom žale na visoke cene, Stevanović navodi da je kupovna moć veća nego pre pet godina. Kako kaže, trend rasta prisutan je u čitavoj jugoistočnoj Evropi, a brži je nego u Evropskoj uniji, što je očekivano imajući u vidu da su zemlje regiona krenule sa znatno nižeg ekonomskog nivoa.
Uprkos svim ovim podacima, realnost na terenu često se ne poklapa sa statistikama, a građani se suočavaju sa svakodnevnim izazovima. Porast cena osnovnih životnih namirnica i troškova života, kao i nesigurnost u ekonomiji, ostavljaju utisak da su plate i dalje nedovoljne za normalan život.
Mnogi građani izražavaju sumnju u to da je povećanje plata realno poboljšanje njihovog životnog standarda. Čak i sa nominalnim povećanjem plata, stvarna kupovna moć može biti umanjena zbog inflacije i rasta cena. “Sve je skuplje, a plata nije dovoljno visoka da to pokrije”, često se može čuti u razgovorima među ljudima.
U svetlu ovih informacija, ekonomisti i analitičari pozivaju na hitne reforme i mere koje bi trebale da se fokusiraju na stabilizaciju cena i jačanje kupovne moći građana. Mnogi smatraju da bi podrška domaćim proizvođačima i smanjenje poreza mogli da doprinesu boljoj ekonomskoj situaciji.
Na kraju, važno je napomenuti da se Srbija suočava sa izazovima, ali i prilikama da unapredi svoj ekonomski položaj. Kako bi se postigao održiv rast i poboljšao životni standard svih građana, potrebni su zajednički napori i vizija koja će voditi ka boljoj budućnosti.
