ZAGREB – Prosečna oktobarska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.470 evra, što predstavlja nominalno povećanje od jednog procenta, a realno od 0,4 procenta u poređenju sa septembrom, saopštio je danas hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj podatak ukazuje na stabilan trend rasta plata, koji je, međutim, u svetlu inflacije i rasta troškova života, od suštinskog značaja za ekonomsku situaciju u zemlji.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj zabeležila je nominalni rast od 9,7 procenata, dok je realni rast iznosio 5,9 procenata u odnosu na oktobar 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na poboljšanje životnog standarda građana, ali i na potrebu za daljim analizama kako bi se razumeli faktori koji utiču na ovakve promene.
U okviru različitih sektora, avio-prevoz se ponovo ističe kao industrija sa najvišim prosečnim mesečnim neto zaradama. Za oktobar 2025. godine, prosek neto plate u ovoj oblasti iznosio je 2.397 evra, što je i dalje najviši iznos među svim sektorima. Ovaj podatak ukazuje na to da avio-industrija, koja je često podložna ekonomskim oscilacijama, uspeva da zadrži konkurentne plate.
S obzirom na sve veću inflaciju i rast troškova života, važno je napomenuti da nominalno povećanje plata ne mora nužno značiti realno povećanje kupovne moći građana. Ekonomisti upozoravaju da visoka inflacija može neutralisati pozitivne efekte rasta plata, čineći životne troškove sve težim za mnoge građane.
Pored avio-prevoza, drugi sektori, poput IT industrije i finansijskih usluga, takođe beleže rast plata, ali ne u toj meri kao avio-branša. IT sektor, koji se smatra jednim od najbrže rastućih sektora u Hrvatskoj, takođe se suočava sa izazovima u vezi sa zadržavanjem radne snage i obezbeđivanjem konkurentnih plata.
Na osnovu ovih informacija, može se zaključiti da je rast plata u Hrvatskoj pozitivan trend, ali je i dalje potrebno raditi na stabilizaciji ekonomskih prilika kako bi se osiguralo da rast plata bude održiv i da doprinosi poboljšanju životnog standarda.
Vlada Republike Hrvatske i dalje razmatra mere koje bi mogle doprineti daljem povećanju plata, uključujući poreske olakšice i stimulacije za preduzeća koja ulažu u zapošljavanje i obrazovanje radne snage. Pored toga, važno je da se nastavi s politikama koje će podržati ekonomski rast i razvoj, kao i da se obezbede uslovi za privlačenje investicija u različite sektore.
U tom kontekstu, analitičari smatraju da je važno pratiti trendove na tržištu rada, jer će oni u velikoj meri uticati na buduće ekonomske politike i strategije koje će biti implementirane. Takođe, preporučuje se da se fokusira na obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja i obuke kako bi se radna snaga prilagodila potrebama tržišta i kako bi se smanjila nezaposlenost, posebno među mladima.
U zaključku, iako je rast prosečne neto plate u Hrvatskoj ohrabrujući, potrebno je obratiti pažnju na šire ekonomske uslove i izazove s kojima se građani suočavaju. Samo kroz sveobuhvatne mere i strategije može se postići održiv rast koji će se odraziti na poboljšanje kvaliteta života svih građana.
