ZAGREB – Prosečna neto plata u Hrvatskoj za mart 2025. godine iznosila je 1.448 evra, što je nominalno povećanje od 2,3 odsto u odnosu na februar, dok je realno povećanje iznosilo 1,9 odsto, saopštio je danas Državni zavod za statistiku (DZS). Ove brojke ukazuju na stabilan rast plata u zemlji, što može biti ohrabrujuće za radnike i njihove porodice.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj je nominalno viša za 9,2 odsto, a realno za 5,8 odsto kada se uporedi sa martom 2024. godine. Ova statistika naglašava pozitivan trend u ekonomiji zemlje, uzimajući u obzir inflaciju i promene u troškovima života.
U analizi plata po sektorima, posebno interesantno je da je najviša prosečna mesečna neto zarada za mart 2025. godine isplaćena u kategoriji emitovanja programa, gde je iznosila 3.469 evra. Ovaj sektor očigledno privlači visoko kvalifikovane radnike i nudi konkurentne plate, što može biti indikator rasta i razvoja medijske industrije u Hrvatskoj.
Osim toga, DZS je naglasio da su plate u različitim sektorima značajno varirale, a to može biti rezultat razlike u potražnji za radnom snagom, kao i specifičnih veština potrebnih za određene poslove. Na primer, sektori kao što su IT i inženjering često nude više plate zbog specifičnih znanja i veština koje traže poslodavci.
U poređenju sa prethodnim godinama, rast plata može se smatrati pozitivnim signalom za ekonomiju, posebno u svetlu globalnih izazova sa kojima se suočava tržište rada. Velik deo rasta plata može se povezati sa povećanjem produktivnosti i potrebom za kvalifikovanom radnom snagom, što je dovelo do konkurencije među poslodavcima za privlačenje i zadržavanje talentovanih radnika.
Imajući u vidu sve ove faktore, može se reći da hrvatsko tržište rada prolazi kroz promene koje mogu uticati na dugoročne ekonomske aspekte. Zaposleni u različitim sektorima sve više očekuju adekvatnu naknadu za svoj rad, a poslodavci su primorani da prilagode svoje ponude kako bi zadržali svoje radnike.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti i uticaj inflacije koja može uticati na realnu vrednost plata. Iako su nominalne plate u porastu, realne plate mogu se smanjivati ukoliko rast troškova života nadmaši rast plata. Ova situacija može izazvati zabrinutost među potrošačima i uticati na njihovu kupovnu moć.
Za kraj, analitičari sugerišu da bi vlada i relevantne institucije trebale nastaviti sa politikama koje podstiču ekonomski rast i razvoj, a koje će omogućiti dodatno povećanje plata i poboljšanje životnog standarda građana. Održavanje stabilnosti na tržištu rada, uz podršku različitim sektorima, može doprineti daljem unapređenju ekonomskih uslova u zemlji.
U svetlu ovih informacija, može se očekivati da će se trend rasta plata nastaviti, uz mogućnost daljih prilagođavanja i promena u sektoru zapošljavanja. Hrvatska se suočava sa izazovima, ali i prilikama koje mogu oblikovati njen ekonomski pejzaž u godinama koje dolaze.
