Brisel – Prosečna cena gasa za kompanije i druge potrošače koji nisu domaćinstva u Evropskoj uniji beleži pad od 8,3 odsto u drugoj polovini 2025. godine, izjavila je danas Evrostat. Na osnovu najnovijih podataka, prosečna cena gasa je iznosila 6,05 evra za 100 kilovat-sati, što se odnosi na potrošače sa godišnjom potrošnjom između 10.000 i 100.000 gigadžula gasa.
Analizirajući situaciju u različitim evropskim zemljama, najviše cene gasa su zabeležene u Švedskoj, gde je cena iznosila 10,65 evra za 100 kilovat-sati. Nakon Švedske, slede Finska sa 8,63 evra i Nemačka sa 7,13 evra. Ove cene ukazuju na značajne razlike u troškovima gasa između zemalja članica, što može uticati na konkurentnost privreda u različitim delovima EU.
S druge strane, najniže cene gasa zabeležene su u Bugarskoj (4,14 evra), Grčkoj (4,24 evra), kao i u Portugalu i Belgiji, gde su iznosile po 4,81 evra za 100 kilovat-sati. Ove razlike u cenama gasa mogu imati značajan uticaj na poslovanje kompanija u različitim zemljama, kao i na njihovu sposobnost da se takmiče na tržištu.
U drugoj polovini 2025. godine, prosečne cene gasa su u većini zemalja Evropske unije zabeležile pad u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Ovaj trend je dobrodošao za mnoge kompanije koje su se suočavale sa visokom inflacijom i rastućim troškovima energenata. Najveći pad cena zabeležen je u Češkoj, gde je došlo do smanjenja od 14,6 odsto, zatim u Mađarskoj sa padom od 14,4 odsto i Grčkoj sa smanjenjem od 12,2 odsto.
Međutim, podaci takođe pokazuju da su cene gasa porasle u samo četiri zemlje Evropske unije. Litvanija je zabeležila rast cena od 6,5 odsto, Holandija 6,3 odsto, Rumunija 3,4 odsto, dok je u Austriji zabeležen skromni rast od 1,7 odsto. Ove informacije sugerišu da se tržište gasa u EU i dalje prilagođava, iako većina zemalja beleži pad cena.
Pad cena gasa u EU može se povezati sa nekoliko faktora, uključujući smanjenu potražnju i veće isporuke iz alternativnih izvora. Tokom prethodnih godina, evropske zemlje su se trudile da diversifikuju svoje izvore gasa kako bi smanjile zavisnost od tradicionalnih dobavljača, što je doprinelo stabilizaciji cena. Ovo je posebno važno u svetlu globalnih energentskih kriza i geopolitičkih tenzija koje mogu uticati na snabdevanje energijom.
Osim ekonomskih faktora, klimatske promene i prelazak na obnovljive izvore energije takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišta gasa. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2 i prelazak na održivije oblike energije, što može dodatno uticati na potražnju za gasom u budućnosti.
U svetlu ovih informacija, kompanije i potrošači u Evropskoj uniji će morati pažljivo da prate troškove gasa i da se prilagode novim tržišnim uslovima. S obzirom na to da tržište gasa ostaje dinamično, preduzeća će morati da razvijaju strategije za upravljanje troškovima energije kako bi osigurala svoju konkurentnost i održivost u narednim godinama.
Sve u svemu, trenutni trendovi na tržištu gasa u Evropskoj uniji ukazuju na mogućnosti za smanjenje troškova za privredu, ali i na izazove koji se mogu pojaviti u vezi sa globalnim energentskim tržištima i klimatskim promenama. Ova situacija će sigurno biti predmet daljih analiza i diskusija među ekonomistima i donosiocima odluka u budućnosti.
