ZAGREB – Prosečna avgustovska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.446 evra, što predstavlja nominalno povećanje od 0,6 odsto, a realno od 0,5 odsto u poređenju sa julom, objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ove brojke ukazuju na stabilan trend rasta plata u zemlji, koji se nastavlja uprkos izazovima sa inflacijom i ekonomskim promenama.
Na godišnjem nivou, poredeći avgust 2025. sa istim mesecem prethodne godine, prosečna neto plata je nominalno viša za 9,2 odsto, dok je realno povećanje iznosilo 4,9 odsto. Ovo ukazuje na to da su plate u Hrvatskoj rasle brže od inflacije, što je pozitivan znak za potrošače i celokupnu ekonomiju.
Najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za avgust 2025. godine isplaćena je u sektoru avio-prevoza, gde je dostigla iznos od 2.430 evra. Ova informacija ukazuje na to da su određene industrije, poput avio-prevoza, i dalje u mogućnosti da ponude visoke plate, što može privući radnu snagu i dodatno stimulisati sektor.
U poređenju sa drugim sektorima, avio-prevoz se ističe kao jedna od najprofitabilnijih industrija, a visoke plate u ovom sektoru mogu biti rezultat potražnje za kvalifikovanim radnicima i potrebom za stručnjacima. Kako se globalno tržište avio-prevoza oporavlja nakon pandemije, očekuje se da će trend rasta plata u ovom sektoru nastaviti.
Osim sektora avio-prevoza, plate su se povećale i u drugim industrijama, što ukazuje na opšti trend rasta u hrvatskoj ekonomiji. Analitičari ističu da je važno da se plate prilagođavaju inflaciji i troškovima života kako bi se osiguralo da građani mogu održati svoj životni standard.
U poslednjih nekoliko godina, Hrvatska je zabeležila znatan ekonomski rast, a sa njim i povećanje plata. Ovo je posebno važno s obzirom na to da je zemlja u 2023. godini postala članica evrozone, što je dodatno stabilizovalo ekonomiju. Članstvo u evrozoni donosi mnoge prednosti, uključujući smanjenje troškova transakcija i povećanje trgovinske razmene sa zemljama koje koriste evro.
Međutim, neki ekonomisti upozoravaju da bi brzi rast plata mogao dovesti do inflacionih pritisaka, posebno ako se nastavi trend povećanja troškova života. U tom smislu, važno je da vlada i poslovni sektor zajedno rade na održavanju ravnoteže između rasta plata i inflacije.
Takođe, postoji zabrinutost da bi se povećanje plata moglo odraziti na konkurentnost hrvatske ekonomije, posebno u sektorima koji se oslanjaju na nisku cenu rada. Da bi se to izbeglo, ekonomisti preporučuju da se fokusira na povećanje produktivnosti kako bi se osiguralo da rast plata bude održiv.
U zaključku, podatak o prosečnoj neto plati u Hrvatskoj za avgust 2025. godine ukazuje na pozitivan trend rasta, kako nominalno, tako i realno. S obzirom na to da se ekonomija oporavlja i da su plate u porastu, postoji nada da će ovaj trend nastaviti, uz napomenu da je potrebno pažljivo pratiti inflacione pritiske i konkurentnost na tržištu rada. Očekuje se da će u narednim mesecima biti dodatnih analiza i izveštaja koji će pružiti dublji uvid u razvoj tržišta rada i ekonomskih prilika u Hrvatskoj.
