Radev, evroskeptični bivši borbeni pilot koji se protivi vojnoj pomoći Ukrajini u ratu protiv Moskve, povukao se sa mesta predsednika u januaru kako bi se kandidovao na izborima. Ovi izbori dolaze nakon masovnih protesta koji su u decembru primorali prethodnu vladu na odlazak. Radevova kampanja, oslonjena na veštačke strategije na društvenim mrežama, značajna finansijska sredstva i obećanje stabilnosti, povećala je njegovu podršku među glasačima koji su umorni od stalnih prevremenih izbora i malog broja političara koji se često doživljavaju kao korumpirani.
„Konačno nam je potreban put ka demokratskoj, modernoj evropskoj Bugarskoj,“ izjavio je Radev nakon glasanja u Sofiji. On je naglasio potrebu za snažnim programom u parlamentu kako bi se podržali građani Bugarske u prevazilaženju teške situacije. U vezi sa odnosima sa Moskvom, Radev je rekao: „Nadam se da ćemo razviti praktične odnose sa Rusijom zasnovane na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom tretmanu.“
Bugarska je doživela značajan napredak od pada komunizma 1989. godine, pridruživši se Evropskoj uniji 2007. godine. Životni vek je naglo porastao, nezaposlenost je najniža u EU, a ekonomski mehanizmi zaštite su postali jači otkako je zemlja ušla u evrozonu u januaru. Ipak, Bugarska zaostaje za mnogim zemljama EU po raznim parametrima, a korupcija ostaje endemska, naročito u izbornim procesima gde je kupovina glasova česta pojava.
Troškovi života su postali posebno važna tema otkako je Bugarska, članica NATO-a, usvojila evro. Prethodna vlada je pala usled protesta protiv novog budžeta koji je predviđao povećanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Ova situacija, zajedno sa nedavnom političkom krizom, deluje glasačima jednako važno kao i Radevovi pozivi na poboljšanje odnosa sa Moskvom ili nastavak protoka ruske nafte i gasa ka Evropi.
„Političari moraju da se ujedine i donose odluke – a ne da imaju stalne konflikte i svađe, idući sa jednih izbora na druge, a da ništa ne urade,“ rekao je Bogomil Bardarski, 72-godišnji metalac koji je glasao u Sofiji. Recentne ankete pokazuju da Radevova stranka „Progresivna Bugarska“ uživa podršku od oko 35 procenata, što predstavlja porast u odnosu na prethodni mesec. Ako se ovi rezultati potvrde, to bi mogao biti jedan od najjačih rezultata pojedinačne stranke u poslednjih nekoliko godina, iako i dalje nedovoljan za apsolutnu parlamentarnu većinu.
Biračka mesta su se zatvorila u 20:00 časova, a izlazne ankete su očekivane odmah nakon zatvaranja. Preliminarni rezultati bi mogli biti poznati kasnije u nedelju ili ponedeljak. Interesovanje birača je poraslo, a anketa agencije „Alfa Research“ predviđa izlaznost od oko 60 procenata, što je skoro duplo više u odnosu na 34 procenata zabeleženih u junu 2024. godine.
Ove brojke oslikavaju frustraciju građana zbog dugogodišnje dominacije partije GERB, koju vodi bivši premijer Bojko Borisov, koja je trenutno druga sa oko 18 procenata, kao i Pokretom za prava i slobode, čiji je lider Deljan Peevski pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog korupcije. Jedan od mogućih koalicionih partnera je proevropska koalicija „Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska“ (PP-DB), koja takođe naglašava potrebu za reformama.
Kritičari smatraju da Radev snosi deo odgovornosti za kontroverzne odluke privremenih vlada koje je imenovao tokom svog mandata od 2016. godine. To uključuje gasni ugovor iz 2023. između turske državne kompanije „Botaš“ i bugarskog „Bulgargaza“, koji je doveo do gubitaka i pokretanja istrage. „Država se praktično raspada,“ rekao je IT stručnjak Evgenij Šoh, koji je takođe glasao u Sofiji.
