Akcionarsko društvo „Intelidžens“ iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS), prema zvaničnom dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi. Ova transakcija ukazuje na dalju povezanost između Gasproma i NIS-a, s obzirom na to da je „Intelidžens“ ćerka firma Gasprom grupe.
Prema informacijama koje je prenela agencija Tanjug, „Intelidžens“ je stekao 18.433.297 akcija NIS-a, što predstavlja 11,30458 odsto ukupnog vlasništva. Gasprom, koji je prethodno imao direktno vlasništvo nad ovim akcijama, zadržao je jednu akciju NIS-a, čime se očigledno nastavlja strategija očuvanja kontrole nad srpskom naftnom industrijom.
Ova transakcija dolazi u trenutku kada se na svetskoj sceni odvijaju značajne promene u energetskom sektoru, a posebno u vezi sa odnosima između Rusije i Zapada. Zapadne sankcije prema Rusiji, usled sukoba u Ukrajini, dovele su do preispitivanja mnogih ekonomskih veza, uključujući i one koje se tiču energetskih resursa. U ovom kontekstu, Gasprom kao najveći ruski proizvođač prirodnog gasa, nastavlja da traži načine za očuvanje svojih investicija i tržišnih pozicija.
NIS je ključni igrač na srpskom tržištu energetike i ima značajnu ulogu u snabdevanju zemlje energentima. Sa ovim novim vlasničkim strukturama, Gasprom nastavlja da učvršćuje svoju poziciju u NIS-u, što može imati dugoročne posledice po energetsku politiku Srbije. Takođe, ovo može uticati na odnose Srbije sa zapadnim zemljama, posebno u svetlu već postojećih sankcija.
Naftna industrija Srbije je strateška kompanija koja pruža značajne prihode državi, a njena privatizacija i vlasničke promene često su bile predmet političkih rasprava. U ovom trenutku, dok se globalni energetski tržište menja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kako će to uticati na energetsku nezavisnost Srbije.
Analitičari ističu da je ova akvizicija još jedna potvrda ruskog uticaja u regionu Balkana, a posebno u Srbiji, koja je tradicionalno imala bliske odnose sa Moskvom. U svetlu takođe rastuće potražnje za energentima i mogućih promena u globalnim lancima snabdevanja, Gasprom će verovatno nastaviti da istražuje nove mogućnosti za investiranje u energetsku infrastrukturu u Srbiji.
Osim toga, ova situacija može otvoriti nove dijaloge o energetskim politikama i strategijama u Srbiji. Kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost i sigurnost snabdevanja energentima, srpske vlasti će morati da razmotre svoje strateške opcije i potencijalne rizike povezane sa prekomernom zavisnošću od ruskih izvora energije.
Na kraju, važno je napomenuti da se i dalje očekuje da će globalne tenzije oko energenata trajati, a Srbija će morati da balansira između svojih tradicionalnih partnera i zahteva savremenog tržišta. Ova akvizicija od strane „Intelidžensa“ može biti samo jedan od mnogih koraka u složenoj igri globalnog energetskog tržišta, koja će zasigurno oblikovati budućnost Srbije u narednim godinama.
Dok se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će se reagovati na nove izazove i prilike koje se javljaju u sektoru energetike, kao i na to kako će se politika Srbije oblikovati u svetlu sve složenijih međunarodnih odnosa.
