Prošlo je više od dve decenije otkako je u Srbiji uspostavljen postojeći sistem oporezivanja dohotka. Dok su mnoge zemlje u regionu uvele više poreskih stopa s ciljem smanjenja ekonomskih nejednakosti, Srbija se i dalje oslanja na jedan od najmanje progresivnih sistema oporezivanja zarada u Evropi. Stručnjaci smatraju da postoji prostor za reforme, ali naglašavaju da je ključno pronaći ravnotežu između pravičnosti i konkurentnosti.
Trenutno se zarade u Srbiji oporezuju po proporcionalnoj stopi od 10% na iznos koji premašuje neoporezivi cenzus od 28.423 dinara mesečno, koji je odredila država za 2025. godinu. Dodatno, godišnji dohodak koji prelazi 4.874.508 dinara, koliko je utvrđeno za 2024. godinu, takođe se oporezuje. Ova struktura poreza funkcioniše po dvostepenoj progresiji, gde se na iznos do 9.749.016 dinara obračunava 10% poreza, dok se na iznos iznad toga primenjuje stopa od 15%. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je progresivnost ovog sistema zapravo vrlo ograničena, posebno u poređenju sa zemljama Evropske unije.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li je vreme da Srbija uvede funkcionalnu progresivnost u sistem oporezivanja zarada. Poreski stručnjak Aleksandar Vasić smatra da bi trebalo razmisliti o uvođenju progresivnog oporezivanja uz pažljivo biranje modela. Naglašava da su porezi u Srbiji relativno niski u poređenju sa ostatkom Evrope, što ostavlja prostora za promene.
Vasić objašnjava da postoje dva osnovna modela oporezivanja: cedularni sistem, gde se porez plaća pojedinačno po isplati, i kumulativni sistem, koji uključuje dodatno oporezivanje na godišnjem nivou. On podržava predlog Fiskalnog saveta Srbije da se istovremeno poveća poreska stopa, ali i neoporezivi deo zarade. Tako bi se postigla veća progresija, čime bi se smanjilo opterećenje na niže plate, dok bi se povećalo oporezivanje viših zarada.
Takođe, Vasić sugeriše uvođenje treće poreske stope od 20%, uz smanjenje postojećih granica. Na primer, predlaže da neoporezivi deo iznosi oko 70.000 dinara, što bi značilo da bi zaposleni sa zaradom do tog iznosa imali manja opterećenja, dok bi oni sa višim prihodima plaćali veći porez. Ova ideja se oslanja na primere iz drugih zemalja, kao što je Slovenija, gde porez na dohodak može ići do 50%. Međutim, Vasić upozorava da prevelika progresija može izazvati odliv ljudi iz zemlje kako bi izbegli visoke poreze.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, dodaje da je ključno pitanje koje se postavlja više društveno-političko nego ekonomsko. Upitno je da li bi trebalo uvesti progresivnije poreske stope, a Altiparmakov naglašava da Srbija mora pronaći balans između pravičnosti i ekonomske atraktivnosti. On ističe da povećanje progresivnosti može smanjiti konkurentnost zemlje, što dodatno komplikuje ovu temu.
Fiskalni savet razmatra mogućnosti izjednačavanja poreza na dohodak sa porezom na dobit, koji iznosi 15%, uz istovremeno povećanje neoporezivog dela i uvođenje olakšica za izdržavane članove porodice. Ove mere bi mogle dodatno stimulisati preraspodelu dohotka.
Altiparmakov ukazuje na različita iskustva iz regiona, napominjući da je Crna Gora uvela progresivnije oporezivanje, ali na neodgovoran način, što je dovelo do problema sa budžetskim deficitom. U međuvremenu, Rumunija se okreće progresivnijem sistemu, dok je Severna Makedonija pokušala da ga uvede pre pet godina, ali bezuspešno.
Srbija se danas, zajedno sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, nalazi na samom začelju regiona kada je reč o progresivnosti poreskog sistema. Fiskalni savet je 2022. godine izneo predlog mera socijalne i poreske politike, u kome su prikazana opterećenja zarada porezima i doprinosima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uz preporuke za reforme koje bi uključivale povećanje stope poreza na 15% i 20%.
