Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči istakao je da Iran ima pravo na kompletan ciklus nuklearnog goriva, pozivajući se na svoje članstvo u Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Prema njegovim rečima, postoje brojne zemlje potpisnice NPT-a koje obogaćuju uranijum, a istovremeno odbacuju nuklearno oružje. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Iran suočava sa sve većim međunarodnim pritiscima zbog svog nuklearnog programa.
Prema odredbama NPT-a, države članice su obavezne da prijave svoje nuklearne zalihe i stave ih pod kontrolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Ova agencija ima zadatak da nadgleda nuklearne aktivnosti zemalja potpisnica kako bi se osiguralo da se nuklearna energija koristi u mirnodopske svrhe i da se spreči širenje nuklearnog oružja.
U aprilu 2024. godine, Sjedinjene Američke Države su uvele nove sankcije protiv firmi koje su optužene da su uključene u ilegalnu trgovinu iranskom naftom i petrohemijskim proizvodima. Ove mere su usledile uoči novog kruga američko-iranskih pregovora, što ukazuje na napetosti između dve zemlje. Američki predsednik Donald Tramp sprovodi politiku „maksimalnog pritiska“ prema Iranu, s ciljem da smanji izvoz iranske nafte na nulu i spreči razvoj nuklearnog oružja.
Iran je više puta demantovao optužbe da ima nameru da razvije nuklearno oružje, tvrdeći da su njegovi nuklearni programi isključivo civilne prirode. U ovom kontekstu, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Iran mora da „odustane“ od obogaćivanja uranijuma i razvoja dugometražnih raketa. Takođe, naglasio je da bi Iran trebao da omogući američkim inspektorima pristup svojim nuklearnim postrojenjima.
Rubio je u intervjuu za Foks njuz, povodom odlaganja novog kruga nuklearnih pregovora, ukazao na to da Iran mora da prestane sa „sponzorstvom terorizma“, pomažući Hutima u Jemenu i razvijajući rakete dugog dometa. Prema njegovim rečima, ove rakete nemaju drugi cilj osim potencijalnog razvoja nuklearnog oružja. Iran se, s druge strane, zalaže za nastavak svog raketnog programa i obogaćivanja uranijuma, što može dovesti do proizvodnje goriva za nuklearne elektrane, ali i materijala za nuklearne bojeve glave.
Ove tenzije između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i između Irana i drugih zapadnih zemalja, ukazuju na kompleksnost situacije u regionu. Mnoge zemlje se plaše da bi Iran mogao da koristi svoj nuklearni program kao sredstvo za sticanje vojnog kapaciteta. Ovaj strah dodatno je pojačan nakon što je Iran u prošlosti bio optužen za podršku različitim militantnim grupama u regionu.
Sa druge strane, Iran se suočava sa teškom ekonomskom situacijom, koja je dodatno pogoršana sankcijama. Ove sankcije su dovele do smanjenja stranih investicija i otežale pristup međunarodnim tržištima, što je dodatno otežalo ekonomski razvoj zemlje. U ovom kontekstu, Iran nastoji da očuva suverenitet nad svojim resursima i da se odupre vanjskom pritisku.
U zaključku, situacija oko iranskog nuklearnog programa ostaje napeta i kompleksna. Dok Iran insistira na svom pravu da razvija nuklearne tehnologije u mirnodopskom okviru, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nastavljaju da izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih vojnih implikacija. Ova dinamika će verovatno oblikovati buduće pregovore i međunarodne odnose u regionu. Razvoj događaja u narednim mesecima biće ključan za razumevanje pravca u kojem će se situacija dalje razvijati, a to će imati dalekosežne posledice ne samo za Iran, već i za čitav svet.
