Izvršni urednik „Kvartalnog monitora“ Saša Ranđelović je na današnjoj konferenciji za novinare najavio da se za 2026. godinu prognozira privredni rast Srbije od oko tri procenta. Ovaj optimističan projekat zasniva se na očekivanju oporavka poljoprivrede i rešavanja problema sa Naftnom industrijom Srbije (NIS). Ranđelović je istakao da uspeh ovih planova zavisi od sposobnosti vlasti da se suoči s brojnim izazovima koji prete stabilnosti ekonomije.
Prezentirajući 82. bilten ekonomskih trendova i politika u Srbiji, Ranđelović je naglasio da će, ukoliko ne dođe do brzog rešenja situacije sa NIS-om i dodatne eskalacije energetske krize, makroekonomske projekcije za 2026. morati biti revidirane naniže. „To bi moglo negativno uticati na stabilnost privrednog sistema, dovesti do rasta inflacije i nezaposlenosti, kao i povećati fiskalni deficit“, rekao je on.
Osim problema sa NIS-om, Ranđelović je identifikovao i druge rizike koji bi mogli ugroziti privredni rast, uključujući trgovinska ograničenja od strane zemalja Evropske unije za izvoz čelika iz Srbije, primenu ekoloških carina na određene proizvode, kao i najave o ograničavanju izvoza guma na tržište Sjedinjenih Američkih Država. On je upozorio da bi eventualni poremećaji mogli ozbiljno negativno uticati na budžet države, što bi moglo zahtevati hitne mere, kao što su povećan uvoz energenata ili smanjenje akciza.
Ranđelović se nada da će se situacija sa NIS-om rešiti u bliskoj budućnosti, što bi omogućilo Srbiji da ostvari solidan privredni rezultat u 2026. godini. U međuvremenu, privreda Srbije završava 2025. godinu sa slabijim rezultatima nego što su očekivana, uprkos očuvanju makroekonomske stabilnosti. Prema njegovim rečima, fiskalna i monetarna politika su uspešno održale stabilnost, ali ključni indikatori ukazuju na usporavanje privredne aktivnosti, smanjenje investicija i povećanje rizika u narednom periodu.
Ranđelović je naveo da je bruto domaći proizvod Srbije u trećem kvartalu 2025. godine porastao za dva procenta, što je na nivou rasta iz prethodna dva kvartala, ali ispod očekivanja. Očekivani privredni rast za 2025. godinu procenjuje se na oko dva procenta, što je znatno ispod rasta ostvarenog u 2024. godini, koji je iznosio 3,9 procenata, kao i ispod prvobitno planiranog rasta od četiri procenta.
Upozoravajući na unutrašnje rizike i neizvesnosti koje su doprinele usporavanju rasta, Ranđelović je naglasio da su i globalni trendovi imali svoj uticaj, budući da je privredni rast u zemljama Centralne i Istočne Evrope u 2025. godini takođe smanjen u odnosu na prvobitne procene. On je istakao da je privredni rast Srbije nakon dužeg vremena ispod proseka regiona, koji iznosi oko 2,3 procenta, a glavni uzroci su pad investicija, loša poljoprivredna sezona i sankcije u naftnom sektoru.
Inflacija u Srbiji je u prvih osam meseci iznosila oko 4,5 procenata, ali je, zahvaljujući administrativnim merama koje su ograničile trgovačke marže, pala na 2,8 procenata u periodu od septembra do novembra, što je najviše rezultat pada cena hrane. Ovi ekonomski pokazatelji ukazuju na izazove s kojima se srpska ekonomija suočava, kao i na potrebu za reformama koje bi omogućile održiv rast u budućnosti.
Sve u svemu, dok se Srbija suočava sa brojnim izazovima, stručnjaci se nadaju da će se ključni problemi rešiti, kako bi se stvorili uslovi za stabilan i održiv privredni rast u narednim godinama.
