Profesor na FEFA fakultetu, Goran Radosavljević, analizirao je nove ekonomske mere koje je usvojila Vlada Srbije, a koje se odnose na smanjenje kamatnih stopa na potrošačke, gotovinske i stambene kredite u bankama širom zemlje. Ove mere imaju za cilj da olakšaju pristup kreditima građanima, posebno onima sa nižim primanjima, ali takođe donose i određene rizike za dugoročni razvoj tržišta i ekonomije.
Prema najnovijim informacijama, banke su snizile kamatne stope za gotovinske i potrošačke kredite za tri procentna poena, dok je kamatna stopa na stambene kredite snižena na 0,5%. Ove mere se primenjuju na zaposlene i penzionere koji mesečno zarađuju do 100.000 dinara, što obuhvata oko polovinu zaposlenih i čak 90% penzionera. Radosavljević ističe da će ovo olakšati pristup kredita određenim grupama stanovništva, posebno onima koji zavise od kredita.
On naglašava da će građani sada moći da refinansiraju skuplje kredite koje su ranije uzimali, što je posebno važno za one koji žive ispod proseka. Drugi će imati priliku da uzmu nove kredite po povoljnijim uslovima. Ipak, Radosavljević upozorava da kamatna stopa nije jedini faktor koji građani uzimaju u obzir prilikom odabira kredita, već je često važnija mesečna rata.
Na primer, ukoliko neko uzme kredit od 100.000 dinara na rok od 71 meseca, mesečna rata će iznositi između 1.600 i 1.700 dinara, ali će ukupno dugovanje na kraju iznositi oko 125.000 dinara, što znači da će građani na kraju platiti 25.000 dinara više. Iako će mesečne obaveze biti niže, ukupno dugovanje ostaje i dalje značajno.
Profesor Radosavljević takođe ukazuje na problematičnost uzimanja potrošačkih kredita na duge rokove, upozoravajući na trend koji pokazuje da potrošački krediti sve više prevazilaze stambene, što može imati negativan uticaj na privredu Srbije.
U vezi sa razlozima za uvođenje ovih mera, profesor objašnjava da su kamatne stope u Srbiji generalno više nego u drugim zemljama u regionu. Ovo je delom rezultat klasifikacije bankarskog sektora Srbije u kategoriju većeg rizika, kao i niske štednje u domaćoj valuti. Kada postoji velika potražnja za kreditima, a malo dostupnih sredstava, kamatne stope prirodno rastu.
Osim toga, profesor naglašava da postoji ograničena konkurencija u bankarskom sektoru, a slabo razvijeno tržište kapitala znači da su banke gotovo jedina opcija za pozajmice, što dovodi do gotovo monopolističke situacije koja dodatno održava visoke kamate.
U kratkom roku, ove mere će pomoći građanima da lakše dođu do jeftinijih kredita i refinansiraju postojeće dugove, što je posebno važno za one sa nižim primanjima. Radosavljević podseća na to da su ranije mere ograničenja kamata na stambene kredite tokom 2022. i 2023. godine pomogle mnogim građanima da izbegnu nagli rast troškova otplate zbog povećanja Euribora.
Međutim, profesor naglašava da takve mere moraju biti privremene kako se ne bi stvorio lažni osećaj finansijske stabilnosti među građanima. U suprotnom, mogli bi pomisliti da imaju veći kreditni potencijal nego što je to zapravo istina, s obzirom na to da su cene administrativno određene, a ne tržišno.
Narodna banka Srbije nedavno je zadržala referentnu kamatnu stopu, što je u skladu sa politikama centralnih banaka u regionu. Radosavljević tvrdi da je, iako referentna stopa ima značaj, kod nas krediti uglavnom fiksni i kamate se više određuju na osnovu tržišta i tražnje.
On smatra da je važnije fokusirati se na fiskalnu politiku, s obzirom na to da je monetarna politika već stabilna i prilagođena trenutnim uslovima. Od 15. oktobra na snagu stupa nova odluka Narodne banke o olakšicama u otplati kredita za građane koji imaju poteškoće sa otplatom.
Iako do sada nije bilo mnogo problema sa neplaćanjem kredita, Radosavljević napominje da bi ove olakšice mogle pomoći u prevazilaženju privremenih problema ukoliko dođe do povećanja broja dužnika. Takođe, naglašava potrebu za uvođenjem zakona o ličnom bankrotu, koji bi mogao dodatno zaštititi sistem od većih finansijskih poremećaja.
