Nekada su određena zanimanja bila gotovo sinonim za siguran posao i pristojnu platu, poput građevinskih radnika, poštara ili fabričkih radnika. Danas, međutim, taj pejzaž izgleda potpuno drugačije. Poslovi koje su generacije smatrale stabilnim sve više nestaju ili se radikalno menjaju pod pritiskom tehnologije, automatizacije i globalnih tržišta.
Naime, profesije koje su donedavno bile gotovo nepoznate, poput analitičara podataka, UX dizajnera ili stručnjaka za veštačku inteligenciju, postale su tražena roba na tržištu rada. Ipak, čak ni „sigurna karta“ iz poslednje decenije – karijera u IT sektoru – više se ne gleda sa istim optimizmom. Na Redditu se razvila diskusija o stvarnom stanju IT industrije, a jedan Hrvat je otvoreno pitao da li je situacija danas ista kao nekada, ili su se i tu stvari počele ozbiljno menjati.
Pitanje koje se postavlja je: da li je programiranje danas isplativo? Jedan od korisnika podelio je svoje zapažanje o situaciji na tržištu rada. „Baš pre neki dan sam čuo za osobu koja je završila IT fakultet i radiće na brodu. Ne znam da li ne može da nađe posao ili je plata preniska ili postoji neki treći razlog. Znam da svi kažu da postoji kriza u programiranju, ali da li je zaista toliko velika kriza?“ Često se naglašava da je IT jedan od retkih sektora gde, radeći za nekog drugog, možete da se takmičite sa platama u pomorskom sektoru.
IT kompanije su u prošlosti regrutovale škole jer je bio manjak programera i želele su da se što više ljudi upiše na to. Sada situacija izgleda drugačije. S obzirom na to da možeš da diplomiraš programiranje u bilo kom malom gradu, postoji gomila ljudi koji su obrazovani za taj posao, a radna mesta su popunjena. Ako nađeš posao, malo je verovatno da ćeš imati veću platu od prosečne, osim ako ne pokreneš sopstveni posao – zakon ponude i potražnje.
Ova promena u dinamici tržišta rada postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti zanimanja u IT sektoru. Dok su se ranije programeri smatrali „zlatnim dečacima“ industrije, sada se suočavaju sa sve većom konkurencijom, a plata postaje sve manje atraktivna. Mnogi se pitaju da li je vreme za promenu karijere ili dodatnu edukaciju kako bi se ostalo konkurentno.
Osim toga, pojavila se i diskusija o kvalitetu obrazovanja. Mnogi diplomci IT fakulteta se suočavaju sa izazovima prilikom pronalaženja posla, što može biti rezultat neusklađenosti između obrazovnog sistema i potreba tržišta. Poslodavci često naglašavaju potrebu za praktičnim veštinama koje se ne uče na fakultetima, što dodatno otežava situaciju mladim stručnjacima.
U svetlu ovih promena, važno je da se mladim ljudima pruže prave informacije o trenutnom stanju tržišta rada i o veštinama koje su potrebne za uspeh. Očekuje se da će se trendovi nastaviti menjati, a sa njima i zahtevi poslodavaca. Pored tehničkih veština, sve više se naglašava važnost „mekih veština“, kao što su komunikacija, timski rad i sposobnost prilagođavanja.
Kako se tehnologija i tržište rada razvijaju, tako i nove prilike postaju dostupne. Iako su neka zanimanja u opadanju, druga se pojavljuju i nude nove mogućnosti mladima. Kako bi ostali relevantni, pojedinci će morati da se prilagođavaju i kontinuirano uče.
U ovom kontekstu, važno je da obrazovni sistemi i industrija rade zajedno kako bi se stvorili programi koji će osposobiti buduće generacije za izazove koji dolaze. Samo tako možemo osigurati da mladi ljudi budu spremni za tržište rada koje se neprekidno menja. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo sa još većim problemima nezaposlenosti i nezadovoljstva među mladim stručnjacima.
