PODGORICA – Steta od bolesti potkornjak, insekta štetoćine koji živi ispod kore drveta, u crnogorskom Nacionalnom parku Prokletije, je milionska, tvrdi inspektor šumarstva Hakija Jasavić. Ovaj inspektor je pokrenuo pitanje bolesti potkornjaka kada je podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore, koji nije preduzeo adekvatne mere za suzbijanje ove štetočine.
Jasavić za portal RTCG ističe da se njegove procene o milionskoj šteti poklapaju sa nalazima veštaka iz Podgorice. Prema njegovim rečima, veštaci su stigli u Plav krajem jula i očekivalo se da završe procenu do 15. avgusta. Međutim, zbog obima posla, nisu uspeli da završe u tom roku, nego ga privode kraju ovih dana.
„Koliko znam, uradili su snimanje iz vazduha i procenili da je bolest zahvatila oko 170.000 stabala u NP Prokletije. Sreli smo se i razgovarali, i konstatovali da je u državnim šumama, koje su postupile po nalogu za sanitarnu seču koji sam izdao, obim štete znatno smanjen. U NP Prokletije, nažalost, osim postavljanja feromonskih klopki, koje nisu donele značajan efekat, nisu preduzete druge mere“, kazao je Jasavić.
Priča o bolesti potkornjaka u šumama NP Prokletije prvi put je pokrenuta u leto 2022. godine. Situacija je postala ozbiljna u novembru 2023. godine, kada je Jasavić podneo krivičnu prijavu protiv menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore, koji nije postupio po nalogu iz aprila te godine da sprovede sanitarnu seču. Zbog ovog nemara, bolest potkornjaka je ekspanzivno napredovala i izazvala milionske štete državi Crnoj Gori.
U međuvremenu, nalaz državnih veštaka trebao bi da pokaže stvarno stanje, a prema informacijama do kojih je došao portal RTCG, Specijalno državno tužilaštvo je nedavno izuzimalo dokumentaciju iz Agencije za zaštitu životne sredine, koja bi mogla biti povezana sa štetama u NP Prokletije. Ipak, potvrde o ovim aktivnostima još nema.
S obzirom na ozbiljnost situacije, Jasavić apeluje na nadležne institucije da preduzmu hitne mere zaštite šuma i da se obezbede sredstva za suzbijanje bolesti potkornjaka. On naglašava da je sanitarna seča neophodna kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i smanjila šteta. Zbog neadekvatnih reakcija nadležnih, situacija u NP Prokletije postaje sve alarmantnija, a dodatno zabrinjava i nedostatak konkretnih akcija na terenu.
U ovoj situaciji, važno je da se sve relevantne informacije prikupe i analiziraju kako bi se pronašle najbolje strategije za borbu protiv potkornjaka. Jasavić je istakao da je neophodno uključiti stručnjake iz različitih oblasti kako bi se razvila sveobuhvatna strategija koja će zaštititi šume i očuvati prirodne resurse Crne Gore.
Stručnjaci se slažu da je potrebno delovati brzo i efikasno, jer svaka propuštena prilika može dovesti do još većih problema u budućnosti. U tom smislu, Jasavić poziva na zajednički rad između državnih institucija, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica kako bi se osigurala zaštita šuma i očuvala priroda.
U zaključku, bolest potkornjak predstavlja ozbiljnu pretnju za šumske ekosisteme u Crnoj Gori, a hitne mere su neophodne kako bi se zaustavio njen dalji napredak. Samo zajedničkim naporima svih aktera može se nadati da će se situacija stabilizovati i da će se zaštititi prirodni resursi za buduće generacije.
