Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin je danas na televiziji Prva govorio o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) iz 2008. godine, ističući da je procenu vrednosti kompanije radila revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije. Prema Đuričinu, procena je pokazala da je vrednost NIS-a, po prinosnom metodu, bila 2,2 milijarde evra za 100% vlasništva, isključujući rudno bogatstvo.
Međutim, NIS je prodat za 400 miliona evra, a preciznija cifra je 420 miliona evra, što znači da je prodato 50% kompanije plus jedna akcija, čime je dobijen većinski paket. Đuričin naglašava da je to značajno manje od vrednosti koju bi predstavljalo 50% procenjene vrednosti od 2,2 milijarde evra.
U razgovoru je profesor Đuričin ukazao na to da je procena jedna od najdelikatnijih konsultantskih usluga. Naime, prilikom prodaje NIS-a nije došlo do sastanka između procenitelja prodavca i procenitelja kupca, što je dodatno komplikovalo situaciju. On smatra da ovakva praksa može biti problematična jer se na taj način ne ostvaruje transparentnost u procesu prodaje.
Đuričin je takođe ukazao na važnost razumevanja tržišnih vrednosti i kako one utiču na odluke koje donose vlade. On je istakao da je važno da se svi aspekti procene uzmu u obzir, kako bi se izbegli slični nesporazumi u budućnosti. Pitanje vrednosti državnih preduzeća, posebno onih u sektoru energetike, temeljno je za ekonomsku stabilnost zemlje.
Prodaja NIS-a, koja se dogodila u kontekstu provale globalne finansijske krize, postala je predmet rasprava i analiza u Srbiji. Mnogi se pitaju šta bi se desilo da je prodaja izvršena po procenjenoj vrednosti, kao i koje su dugoročne posledice po srpsku ekonomiju usled takvog ispodprocenjivanja. Đuričin je takođe naglasio važnost javnog nadzora i transparentnosti u ovim procesima, kako bi se sprečile slične greške.
Osim toga, profesor Đuričin je upozorio na potrebu za jačanjem domaće industrije i smanjenjem zavisnosti od stranih investicija. On smatra da bi Srbija trebala da razvija strategije koje će omogućiti bolju valorizaciju svojih resursa i preduzeća. Naftna industrija, sa svojim velikim potencijalom, mogla bi da igra ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje.
Izjava profesora Đuričina dolazi u trenutku kada se u Srbiji ponovo pokreću diskusije o energetskoj nezavisnosti i budućnosti naftne industrije. Domaći i strani analitičari često ističu da je važno da Srbija pronađe balans između privlačenja stranih investicija i očuvanja svojih domaćih resursa. U tom kontekstu, izuzetno je važno da se precizno procene vrednosti preduzeća i da se osigura da se prodaje obavljaju na osnovu realnih tržišnih cena.
Profesor Đuričin je na kraju pozvao na veću edukaciju i obaveštenost građana o ovim pitanjima, kako bi se stvorila kultura kritičkog razmišljanja i angažovanosti kada su u pitanju ekonomske odluke koje direktno utiču na život svakog pojedinca. Dodao je da bi svaka buduća prodaja državnih preduzeća trebala biti praćena jasnim i transparentnim procedurama kako bi se obezbedila maksimalna korist za državu i njene građane.
Ova izjava profesora Đuričina postavlja važna pitanja o ekonomskim politikama i strategijama koje bi Srbija trebala da usvoji kako bi osigurala održiv razvoj i prosperitet u budućnosti.
