Iako je poljoprivredna sezona uveliko u toku, proizvođači u celom regionu suočavaju se s brojnim problemima, a jedan od njih je i plasman na tržište. Takva situacija je i u najvećem selu u Semberiji, Crnjelovu kod Bijeljine, gde su poljoprivrednici prinuđeni da proizvode prodaju po enormno niskim cenama.
Drago Tomić, poljoprivredni proizvođač iz Crnjelova, ističe da je proizvodnja paradajza posebno teška. On je jedan od samo tri proizvođača paradajza u čitavom selu. Gotovo hektar zemlje na njegovom imanju nalazi se pod plastenicima, a u ovogodišnju setvu uložio je desetine hiljada maraka. Nažalost, prva oluja donela mu je značajne gubitke, a plasman povrća na tržište predstavlja još veći izazov. „Baviti se ovim poslom je sve teže“, naglašava Tomić.
Živim od toga, ali je borba velika, kaže Drago. „Uglavnom, ako nekad ne prođem na paradajzu, možda prođe paprika ili krastavac, a držimo malo i stoke. Moramo da budemo svestrani kako bismo mogli da opstanemo“, dodaje on. Kada je reč o podršci države, Tomić smatra da je ona usmerena na velike proizvođače, dok mali proizvođači, poput njega, nemaju adekvatnu pomoć. „Borimo se sami“, naglašava.
Uvoz povrća dodatno ruši domaću proizvodnju, a Tomić ukazuje na to da se sve manje isplati raditi na njivi. U plasteniku dužine trideset metara, na svakih četrdeset centimetara zasađena je po jedna sadnica paradajza, ali poljoprivrednici smatraju da ovaj trud nema cenu. „Prodajem i po 10 kilograma za marku-dve, dajem ispod svake cene“, kaže Tomić, očigledno nezadovoljan trenutnim stanjem na tržištu.
Iz nadležnog odeljenja grada Bijeljina kažu da su rekorderi kada je reč o podsticajima za poljoprivredu. „I iz godine u godinu on nije ispod tri miliona konvertibilnih maraka, a u zavisnosti od situacije na tržištu i vremenskih uslova, taj iznos se povećava, a sigurno se ne smanjuje“, ističe Sreten Vučković, v.d. načelnika odeljenja za poljoprivredu u gradskoj upravi Bijeljine.
Zbog poremećaja na tržištu, Vučković najavljuje nastavak subvencionisanja semenskog kukuruza, za šta će ove godine biti izdvojeno 500.000 maraka. Struktura setve iz godine u godinu se menja, a ove godine se očekuju veće površine pod crnim žitima i kukuruzom, što je posledica vremenskih uslova.
Poljoprivrednici iz ovog dela često kažu da je svaki dan za njih izazov, jer se bave „fabrikom na otvorenom“. U uslovima stalnih promena na tržištu, kao i nedostatka adekvatne podrške, njihova borba za opstanak postaje sve teža.
U međuvremenu, u Crnjelovu, Drago Tomić i njegovi kolege nadaju se boljem vremenu i povoljnijim uslovima za prodaju svojih proizvoda. Njihova strast prema poljoprivredi ostaje nepromenjena, ali izazovi s kojima se suočavaju postavljaju pitanje koliko će dugo moći da nastave sa ovim poslom. U svetlu nedavnih dešavanja, jasno je da je potrebna veća podrška malim proizvođačima kako bi se osigurao opstanak domaće poljoprivrede.
