Snežne padavine u Srbiji tokom januara izazvale su velike probleme u saobraćaju i snabdevanju strujom, što je dovelo do proglašenja vanredne situacije u nekoliko mesta. U jednom trenutku, bez urednog snabdevanja električnom energijom ostalo je 22.246 potrošača, a ekipe su bile na terenu kako bi se normalizovalo snabdevanje. Stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ukazuje na to da se problemi sa snabdevanjem strujom do sada javljali uglavnom u selima, ali se ove godine prvi put dogodilo da i gradovi, poput Majdanpeka, Loznice i Valjeva, ostanu bez struje. Ovo postavlja pitanje o stanju elektroenergetske infrastrukture u zemlji.
Zdravković ističe da se već decenijama nisu ulagali resursi u tu infrastrukturu, a problemi koje je to izazvalo sada dolaze na naplatu. On smatra da rešenja ne mogu biti brza i da je potrebno da se krene u pravcu poboljšanja stanja elektroenergetskog sistema. Ako se ne preduzmu radikalni potezi, ovi problemi će se samo multiplicirati.
U proteklom periodu, kritike na račun energetskog sektora dolazile su i od strane državnih zvaničnika, uključujući i predsednika Srbije, koji je upozorio da bi Srbija do 2035. godine mogla ostati bez dovoljne snabdevenosti energijom ukoliko se ne uloži u infrastrukturu. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, navela je da je u poslednje tri godine urađeno više nego u prethodnih 30, ali da još ima mnogo posla.
Zdravković ukazuje na to da je prosečna starost trafostanica u Srbiji 40 godina, a njih više od 30.000 je u jako lošem stanju. Pored toga, naglašava da su dalekovodi takođe u lošem stanju, što predstavlja dodatni problem, s obzirom na nedostatak kadrova koji bi mogli adekvatno odgovoriti na izazove.
On dodaje da nedostatak montera, tehničara i inženjera predstavlja hronični problem elektroenergetskog sektora u Srbiji. Ove zime su se prvi put gradovi suočili sa ispadima iz sistema snabdevanja, što je pokazatelj ozbiljnosti situacije.
Zdravković navodi da su gubici u distribuciji struje značajni, posebno zbog velikog broja trafostanica. On ističe da bi godišnji gubici mogli pokriti potrošnju jednog Kostolca, što je neprihvatljivo. U zemljama poput Japana i Južne Koreje, gubici se kreću oko pet procenata, dok u Evropskoj uniji dostižu osam procenata. U Srbiji, međutim, gubici prelaze 13 procenata.
Prvi korak ka rešenju problema, prema Zdravkoviću, treba da bude reparacija trafostanica i stvaranje firmi koje bi mogle da ih proizvode, posebno trafostanice na 10 kV i 20 kV. Takođe, potrebno je zaposliti više kadrova u distribuciji, jer trenutna struktura zaposlenih ne može adekvatno da odgovori na izazove.
Drugi korak bi trebalo da bude obrazovanje mladih u tehničkim strukama kako bi se povećao broj kvalifikovanih radnika u elektroenergetskom sektoru. Zdravković ističe da je potrebno promeniti sistem obračuna plata kako bi se privukli stručnjaci koji su otišli u inostranstvo, kao i da se stimuliraju radnici koji su blizu penzije da ostanu i prenesu znanje novim kadrovima.
On smatra da bi trebalo animirati mlade da se opredele za tehničke i elektrotehničke škole, jer su zanimanja poput montera i tehničara dobro plaćena i cenjena u društvu. Takođe, važno je obrazovati najbolje đake na elektrotehničkim fakultetima kako bi se obezbedio dovoljan broj inženjera.
Zdravković naglašava da je za ulaganje u elektroenergetsku infrastrukturu potrebno obezbediti velika sredstva, ali i da se ta ulaganja mogu isplatiti kroz kredite. Investicije u modernizaciju infrastrukture su ključne, jer će u suprotnom problemi sa snabdevanjem strujom postati sve učestaliji. On zaključuje da je rešenje moguće, ali je potrebno hitno delovanje i politička volja kako bi se situacija unapredila.
