Prema preliminarnim „fleš“ procenama Evrostata, privreda evrozone zabeležila je rast od 1,3% na godišnjem nivou u četvrtom kvartalu 2025. godine, dok je u poređenju sa prethodnim tromesečjem porasla za 0,3%. Ovi rezultati su premašili očekivanja analitičara, što je doprinosilo optimizmu na tržištu. U Evropskoj uniji, međugodišnji privredni rast iznosio je 1,4%, a međumesečni rast je bio 0,3%, što takođe ukazuje na stabilnost i postepeni oporavak ekonomije.
Među državama članicama, Irska se istakla sa izvanrednim godišnjim rastom od 6,7% u četvrtom kvartalu, što je značajno iznad prosek evropskog rasta. Osim Irske, snažan rast zabeležile su i Španija (2,6%), Litvanija (2,5%), Portugalija (1,9%) i Holandija (1,8%). Ovi podaci ukazuju na to da su manje ekonomije evrozone brže rasle, što može biti rezultat njihovih specifičnih ekonomskih politika i struktura.
S druge strane, veće ekonomije evrozone, poput Francuske i Belgije, ostvarile su umereniji rast od 1,1%, dok je Italija zabeležila 0,8%, Austrija 0,7%, a Nemačka samo 0,4%. Finska privreda je stagnirala, što ukazuje na razlike u dinamici rasta među velikim članicama evrozone. Ovi rezultati su značajni, jer sugerišu da se ekonomski oporavak ne odvija jednako u svim zemljama članicama.
Rast ekonomije evrozone bio je brži nego što se očekivalo, a to se može pripisati ubrzanju potrošnje i investicija, koje su nadoknadile slabiji izvoz. Međutim, i dalje postoji velika neizvesnost, posebno u vezi sa trgovinskom politikom Sjedinjenih Američkih Država, koja stvara dodatni pritisak na evropske ekonomije. Reuters prenosi da su investicije i potrošnja bile ključni pokretači rasta, dok je izvoz suočen sa izazovima.
Na nivou cele godine, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je za 1,5%, dok je u Evropskoj uniji rast iznosio 1,6%. Ovi podaci su u skladu sa ranijim procenama i ukazuju na stabilnost evropske ekonomije uprkos brojnim izazovima. Iako su globalni ekonomski faktori i dalje prisutni, evrozonu karakteriše otpornost koja se ogleda u njenom rastu.
Analitičari ističu da su ovi rezultati pokazatelj izuzetne otpornosti evrozone, koja se suočava sa brojnim izazovima, uključujući protekcionističku carinsku politiku Sjedinjenih Američkih Država, snažnu konkurenciju iz Kine i višegodišnji rat u Ukrajini. Ovi faktori dodatno komplikuju ekonomske prilike, ali evropske ekonomije uspevaju da se prilagode i ostanu stabilne.
Sve u svemu, ovi podaci predstavljaju pozitivan signal za evrozonu i Evropsku uniju, pokazujući da uprkos izazovima, ekonomski rast i dalje postoji. To može doneti dodatnu sigurnost i poverenje investitorima, kao i potrošačima, koji se oslanjaju na stabilnu ekonomsku situaciju za svoje odluke. U narednim mesecima, pažnja će se fokusirati na dalji razvoj situacije, posebno sa obzirom na globalne ekonomske trendove i unutrašnje politike zemalja članica.
