Monahinja Atanasija iz manastira Rukumija nedavno je podelila staru recepturu za bozu u svom kuvaru „Ko posti dušu gosti“. Ovaj jednostavan napitak, koji je vekovima bio deo svakodnevne ishrane na Balkanu, ponovno je dobio na značaju, zahvaljujući svojim nutritivnim svojstvima i bogatoj tradiciji. Boza se pravi od kukuruza i kvasca, a osim što pruža osveženje, ona je i izvor zdravlja.
Boza, koja se dobija prirodnom fermentacijom, bogata je korisnim mikroorganizmima i vitaminima B grupe. Ovi sastojci jačaju imuni sistem, povećavaju otpornost na infekcije, stimulišu stvaranje antitela i pomažu u održavanju ravnoteže crevne flore. Sve ovo direktno utiče na odbrambene mehanizme organizma, čineći bozu ne samo ukusnim, već i izuzetno zdravim napitkom.
U receptu koji je sačuvana u monahinjinom kuvaru, prožimaju se tradicija i briga za zdravlje, kao i duh skromnosti i posvećenosti koji karakteriše monaški život. Ovaj napitak često se pije tokom postova, ali i u svakodnevnoj ishrani kao prirodni izvor energije i vitalnosti.
Recept za bozu je prilično jednostavan i zahteva samo nekoliko sastojaka. Potrebno je 1 kg neprosejanog kukuruznog brašna, 10 litara mlake vode i 10 grama rastopljenog pivarskog kvasca. Ovi sastojci se lako mogu naći, a priprema boze ne zahteva specijalne veštine.
Priprema počinje tako što se neprosejano kukuruzno brašno stavi u sud i prelije mlakom vodom, a zatim ostavi da odstoji preko noći. Sutradan, tečnost se stavlja na laganu vatru i kuva oko dva sata. Tokom kuvanja, važno je često mešati drvenom varjačom kako bi se obezbedila ravnomerna tekstura. Kada se brašno skuva, potrebno je ostaviti da se prohladi, a zatim dodati rastopljeni pivarski kvasac i ostaviti da odstoji preko noći.
Nakon toga, tečnost se procedi kroz gazu, pritiskajući da se izvuče što više sluzi od brašna. Po želji, boza se može pošećeriti i staviti u frižider da se rashladi. Ovaj napitak se može poslužiti sa cimetom i pečenom leblebijom, što dodatno obogaćuje njegov ukus.
Jedan od važnih saveta za ljubitelje boze je da se napitak pije dok je svež, jer može trajati svega nekoliko dana, nakon čega menja ukus. Zbog svoje prirodne fermentacije, boza ne sadrži veštačke dodatke i može se smatrati zdravim izborom u ishrani.
Kroz ovu priču o bozi, monahinja Atanasija ne samo da čuva tradiciju, već i promoviše zdrav način ishrane koji je u skladu sa prirodom. U svetu gde se često zaboravljaju stari recepti i prirodni načini ishrane, ovakvi napici kao što je boza mogu da podsete na važnost jednostavnosti i zdravlja.
U globalizovanom svetu, gde su brza hrana i industrijski procesi dominantni, boza predstavlja povratak prirodi i zdravim običajima. Ovaj napitak ne samo da je deo kulturne baštine Balkana, već i simbol zajedništva i brige za zdravlje.
Boza je više od običnog napitka; ona nosi u sebi priče, tradiciju i duh zajednice. Uzimajući u obzir sve njene blagodeti, može se reći da je boza napitak koji zaslužuje da se ponovo otkrije i uživa u njemu, ne samo tokom posta, već i u svakodnevnom životu. Zato, sledeći put kada poželite nešto osvežavajuće, možda bi trebalo da se setite boze i njene bogate tradicije koja se prenosi kroz generacije.
