Astronomska pojava kiše meteora, poznata kao zvezde padalice, počela je 4. decembra i trajaće do 20. decembra. Ovaj spektakl biće najintenzivniji 14. decembra, između 2 i 3 ujutru po srednjeevropskom vremenu, kada će posmatrači u Srbiji moći da vide čak do 120 meteora na sat. Ova pojava nosi naziv Geminidi, meteorski roj koji za razliku od većine drugih rojeva, nema kometu kao matični objekat, već asteroid, konkretno asteroid Faeton.
U razgovoru sa Vladimirom Gašićem iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, objašnjeno je da se meteorski potok najbolje može uočiti ako je pogled usmeren ka sazvežđu Blizanaca, posebno u blizini najsjajnije zvezde tog sazvežđa, Kastora. Gašić naglašava da je za optimalno posmatranje meteora neophodno pronaći vedro nebo i lokaciju sa minimalnim svetlosnim zagađenjem. Preporučuje planinske ili udaljene lokacije kao što su Avala u Beogradu, Fruška gora ili Mramorno brdo u Nišu.
Geminidi se razlikuju od poznatijih Perseida po nekoliko ključnih karakteristika: lokaciji radijanta, izvoru prašine i intenzitetu aktivnosti. Iako nisu toliko aktivni kao Perseidi ili Orionidi, Geminidi pružaju jedinstvenu priliku za posmatranje. Ova pojava je posebno zanimljiva jer meteori prolaze kroz širok deo neba ostavljajući svetle tragove, ali ne ostavljaju bolide ili ostatke.
Osim Geminida, decembar donosi i supermesec, kada je Mesec u punoj fazi i najbliži Zemlji, što ga čini posebno sjajnim. Gašić objašnjava da se supermeseci dešavaju do devet puta godišnje i obeležavaju različite periode, poput žetve ili lova. Iako naučno ne utiču direktno na ljudsku psihu, mnogi osećaju njihov uticaj na san i raspoloženje.
Decembar je takođe period najranijeg zalaska Sunca u godini, a zvanična astronomska zima počinje 21. decembra, na zimski solsticij. Ovaj solsticij označava dan kada Sunce „stoji“ na nebu, što rezultira najkraćim danom na severnoj hemisferi. Nedostatak dnevnog svetla utiče na cirkardijalni ritam, raspoloženje i pospanost.
Astronomska zima će trajati do kraja februara, a dani će se postepeno produžavati od proleća, kada nastupa prolećni ekvinocij oko 23. marta. Ove astronomske pojave, od Geminida do supermeseca i zimskog solsticija, pružaju priliku za posmatranje neba, ali i razumevanje astronomskih ciklusa koji su oblikovali ljudsku kulturu i tradiciju kroz vekove.
Posmatranje ovih fenomena ne samo da je estetsko uživanje, već i podstiče znatiželju o svemiru i našem mestu u njemu. U ovom kontekstu, pozivamo sve ljubitelje astronomije i prirode da iskoriste priliku i posmatraju meteorske kiše i supermesec, uživajući u čarima koje nam noćno nebo pruža.
Zbog svoje jedinstvene prirode, Geminidi su prilika za edukaciju o svemiru, ali i prilika da se povežemo sa prirodom na dubljem nivou. Kroz razumevanje ovih pojava, možemo bolje shvatiti kako astronomija utiče na naš svakodnevni život i kulturu. Pozivamo sve zainteresovane da se okupe na lokacijama sa minimalnim svetlosnim zagađenjem i uživaju u ovom spektaklu prirode koji se pruža na noćnom nebu.
