Profesor Mašinskog fakulteta u Banjaluci, Petar Gvero, objasnio je za Euronews proces tzv. „tihog hoda“ rafinerije NIS-a u Pančevu. Ovaj proces podrazumeva postepeno smanjenje rada rafinerije uz održavanje osnovnih parametara kao što su pritisak i temperatura. Cilj je izbegavanje tehnoloških rizika, očuvanje opreme i omogućavanje brzog povratka u pogon kada to situacija dozvoli. Gvero navodi da ovaj proces, poznat i kao topla cirkulacija, traje više dana te zahteva stalno održavanje visoke temperature i pritiska, a mesečni troškovi održavanja rafinerije u ovom režimu mogu doseći i do milion evra.
Rafinerije su, prema njegovim rečima, kompleksni proizvodni objekti i „tihi hod“ ili topla cirkulacija označavaju postepeno gašenje rafinerije. U ovom režimu, rafinerija održava pritisak i temperaturu kako bi mogla brzo da se vrati u pogon ukoliko se situacija pozitivno reši. Gvero naglašava da je proces obustave složen i zahteva vreme kako bi se izbegli tehnički rizici i rizici po životnu sredinu.
U slučaju rafinerija, minimum rada se obično sastoji od tople cirkulacije bez prerade, pri čemu se temperatura pojedinih sistema održava u okviru radnih parametara. Gvero ukazuje na to da neki delovi rafinerije, poput postrojenja za krekovanje, zahtevaju visoke temperature i pritiske, zbog čega je održavanje opreme u ispravnom stanju ključno za buduće operacije.
On je takođe ukazao na to da bi prestanak rada rafinerije mogao imati domino efekat na petrohemijsku industriju, što bi dovelo do prekida određenih logističkih linija i povećanja cena. Gvero smatra da u slučaju dugoročnog prekida rada, situacija sa rafinerijom ne bi uticala samo na snabdevanje Srbije, već i na ceo region.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ranije je naveo da bi ponovo pokretanje rafinerije moglo trajati oko 20 dana, što Gvero potvrđuje zbog kompleksnosti sistema. On smatra da će nedostatak operativne licence američkog OFAC-a imati ozbiljne posledice po ekonomiju i privredu.
Iako se u javnosti pojavljuju informacije o mogućem nedostatku goriva, Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica „Biznis magazina“, smatra da ne bi trebalo biti problema sa snabdevanjem benzinom, zahvaljujući zaliha koje postoje i drugim snabdevačima. Međutim, ona upozorava da bi prestanak rada NIS-a imao negativne posledice po državni budžet, s obzirom da se značajan deo prihoda sliva iz naftnog biznisa.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da bi prestanak rada NIS-a doveo do sekundarnih sankcija koje bi se odnosile na sve firme i pojedince koji posluju sa sankcionisanom firmom. On naglašava da bi banke odmah bile pod udar sankcija ukoliko bi nastavile platni promet sa NIS-om.
U zaključku, stručnjaci naglašavaju da bi državni vrh trebao da vodi računa o interesima Srbije i njenih građana. Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, upozorava na kritičnost situacije, ističući da bi firma mogla propasti ukoliko se ne reši situacija sa licencom, što bi imalo dalekosežne posledice po ekonomiju.
U svetlu ovih dešavanja, hitno rešenje za NIS postaje ključno, jer bi njegovo nefunkcionisanje moglo izazvati ozbiljne posledice ne samo po snabdevanje gorivom, već i po celokupnu ekonomiju Srbije.
