Minhen – Nemački kancelar Fridrih Merc naglasio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je jačanje Evrope unutar NATO-a ključni prioritet. On je istakao da Nemačka i Evropa rade na unapređenju svoje odbrambene i bezbednosne politike, dodajući da suverena Evropska unija predstavlja najbolji odgovor na izazove savremenog doba.
Merc je ukazao na to da se globalno restrukturiranje od strane velikih sila odvija brže nego što Evropa može da reaguje. Prema njegovim rečima, sloboda se gradi na snazi, suverenitetu i solidarnosti među evropskim državama. On je istakao nekoliko ključnih tačaka u ovom programu slobode, uključujući jačanje vojnih, političkih i ekonomskih kapaciteta, kao i smanjenje zavisnosti od spoljnog sveta.
Jedan od Mercovih ciljeva je oživljavanje nemačke odbrambene industrije, što podrazumeva otvaranje novih fabrika i stvaranje novih radnih mesta. Takođe, spomenuo je i angažman Bundesvera u Litvaniji kao deo jačanja istočnog kraka NATO-a, ističući da će se Nemačka truditi da učini svoju vojsku najjačom konvencionalnom snagom u Evropi.
Kancelar je naglasio da je suverena Evropa najbolji odgovor na nove izazove. On je apelovao na ujedinjenje Evrope, ističući da je očuvanje slobode, bezbednosti i konkurentnosti ključno. Takođe je ukazao na potrebu da se smanji birokratija i propisi koji mogu ograničiti konkurentnost evropskih država.
Kao deo svoje analize, Merc je rekao da trenutni svetski poredak više ne funkcioniše, jer se suočavamo s rastućim tenzijama i sukobima, kao što je ruska agresija na Ukrajinu. On je istakao da se svet ponovo okreće politici moći velikih sila, gde se posebno ističe agresija Rusije.
Govoreći o Kini, Merc je naveo da Peking teži da postane globalni lider, što može dovesti do toga da postane ravnopravan sa SAD-om u vojnom smislu. On je ukazao na to da Kina koristi zavisnosti drugih zemalja kako bi redefinisala međunarodni poredak u svoju korist.
Markus Zeder, premijer Bavarske, takođe je govorio na konferenciji, naglašavajući značaj transatlantskih veza. On je izrazio zabrinutost zbog trenutne situacije i neizvesnosti u odnosima između SAD-a i Evrope, naglašavajući da je NATO savez vrednosti koje treba braniti.
Zeder je ukazao na to da je Minhenska bezbednosna konferencija okupila predstavnike iz 115 zemalja, uključujući 66 šefova država i 25 ministara odbrane, što ukazuje na njen značaj u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Predsedavajući konferencijom, Volfgang Išinger, ukazao je na potrebu za jačom Evropom i većom jedinstvenošću među evropskim državama. On je istakao da transatlantska partnerstva zahtevaju snažnu evropsku saradnju, posebno u svetlu globalne nesigurnosti.
Išinger je naglasio da nikada nije bilo toliko fundamentalnih izazova i krvavih sukoba u Evropi kao što je to slučaj danas. On je pozvao na konstruktivno resetovanje transatlantskih odnosa, naglašavajući da je vreme za ozbiljan pristup rešavanju problema.
Ova konferencija dolazi u trenutku kada se svet suočava sa mnogim izazovima, od bezbednosti do klimatskih promena i globalnog zdravlja. U tom kontekstu, rasprave na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji biće od suštinskog značaja za oblikovanje buduće bezbednosne politike u Evropi i šire.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, fokus na jačanje evropske odbrane i unapređenje saradnje unutar NATO-a postaje sve važniji, kako bi se odgovorilo na izazove koje nameću velike sile i globalni konflikti.
