Iako su kombajni već na poljima, ratari u Srbiji se suočavaju s problemom niske cene pšenice. Otkupljivači nude akontnu cenu od 19 ili 20 dinara po kilogramu, što nije dovoljno da pokrije troškove proizvodnje. U trenutnoj situaciji, mnogi poljoprivrednici su skeptični da će tržište doneti povoljniju cenu, s obzirom na to da postoji mogućnost da Srbija preplavi tržište pšenicom, što bi dodatno snizilo cene.
Prema rečima jednog od otkupljivača iz Srema, konačan obračun još nije poznat, ali su spremni da plate maksimalno 20 dinara. Ipak, problem leži u niskom procentu proteina u pšenici, dok je hektolitar dobar. U nekim delovima Vojvodine, prema prvim otkosima, pšenica pokazuje lošiji kvalitet, a „Agrosmart“ izveštava da je na nekoliko otkupnih mesta u Sremu zabeležena mala proteinska vrednost.
Država je najavila da bi mogla ponuditi nešto više, do 23 dinara po kilogramu, ali proizvođači smatraju da ni to nije dovoljno da pokrije troškove bez gubitaka. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je izjavio da je to maksimum koji država može da ponudi u ovom trenutku, kako bi pokazala podršku poljoprivrednicima.
Količine pšenice se procenjuju na nivo iznad prosečnih, ali stručnjaci ističu da to ne znači da će kvalitet biti zadovoljavajući. Očekuje se da će traženi kvalitet zrna biti ključno pitanje, pri čemu se nezvanično spominje granica od 11,5% proteina. Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice, Miroslav Matković, naglašava da bez cene od 25 dinara po kilogramu nema prostora za razgovor. Ističe da poljoprivrednici moraju imati nešto novca nakon što plate troškove kombajniranja i drugih ulaganja.
Kada su cene bile 36 dinara pre nekoliko godina, poljoprivrednici su mogli da investiraju u novu mehanizaciju i unaprede proizvodnju, dok sada, s trenutnim cenama, mnogi se bore da pokriju osnovne troškove. Matković upozorava na to da je ovo prvo razduživanje i da poljoprivrednici moraju ulagati za jesenju setvu, ali nisu svi u mogućnosti da kupe potrebne resurse bez dodatnog zaduživanja.
Stručnjaci takođe upozoravaju da na nisku cenu pšenice ne utiču samo obilan rod i nizak kvalitet, već i druge okolnosti koje dodatno otežavaju situaciju za ratare. Na primer, nizak vodostaj Dunava može ugroziti izvoz, a postoji opasnost da Srbija postane veliko skladište merkantilne robe, što bi se odrazilo na cene.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin očekuje prosečan rod od 6,5 tona po hektaru, što bi moglo rezultirati skladištenjem oko 3,5 miliona tona pšenice u Srbiji. Ova količina bi bila dovoljna za domaće potrebe, kao i za eventualni izvoz. Ipak, poljoprivrednici su zabrinuti zbog trenutnog stanja na tržištu i očekuju da će se situacija dodatno pogoršati ukoliko se ne reše problemi s kvalitetom zrna.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu pšenice u Srbiji donosi brojne izazove za poljoprivrednike. Niske cene, loš kvalitet pšenice i nesigurnost u vezi s izvozom stvaraju pritisak na ratarske zajednice. U takvim okolnostima, neophodno je pronaći rešenja koja će omogućiti održivost poljoprivredne proizvodnje i obezbediti bolje uslove za sve koji se bave ovim sektorom.
