Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje. Najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je za deset meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je povećanje od 4,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria.
U poređenju sa ovim, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra, odnosno 1,5 milijardi evra neto. U centralnoj banci smatraju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa stabilizovali, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.
„Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste“, ističu iz NBS. Građani koji dobijaju doznake sve manje troše taj novac na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u nekretnine, ali i u preduzetništvo i štednju.
Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na prethodni period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto. Do kraja oktobra, samo iz Nemačke poslato je oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka. Druga po redu je Švajcarska, zatim Austrija, Sjedinjene Američke Države i Hrvatska, koje su tradicionalno zemlje iz kojih stiže najveći deo doznaka.
Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je za šest odsto više nego godinu ranije. U isto vreme, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.
U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli sporije – za 26 odsto. Negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao je 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.
Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su 2024. godine doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka, Francuska, kao i Luksemburg i Holandija. „Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama“, navodi se u izveštaju Eurostata.
Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Najviši stepen zavisnosti u EU zabeležen je u Hrvatskoj, Letoniji i Luksemburgu, dok su najmanje zavisne bile Irska, Grčka i Finska.
U zemljama jugoistočne Evrope koje nisu članice EU, zavisnost od ovog izvora prihoda je znatno veća. U Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera iznosio je 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a. Narodna banka Srbije naglašava da je deo prethodnog rasta doznaka bio povezan sa globalno visokim stopama inflacije, koje su uticale na nominalni iznos doznaka. U narednom periodu, na kretanje doznaka mogu dodatno uticati usporavanje globalnog ekonomskog ciklusa i jačanje geopolitičkih tenzija, što sve utiče na prihode i zapošljavanje dijaspore.
