U Atrijumu Biblioteke grada Beograda danas je otvorena izložba „Andrić: priča ostaje“, povodom 50 godina od smrti nobelovca Ive Andrića, koja obuhvata odabrane tekstualne odlomke, arhivske fotografije i četiri tematske celine, među kojima je i Andrićeva veza sa Beogradom. Autor izložbe, Marjan Marinković, naglasio je da postavka nema ambiciju da pruži celovit prikaz Andrićevog života i dela, već da kroz pažljivo birane fragmente ponudi jedno moguće čitanje piščeve ličnosti i njegovog angažmana u kulturi.
Marinković je objasnio da je izložba podeljena u četiri celine. Prva celina, pod nazivom „Maska, lice“, posvećena je Andriću viđenom očima savremenika, umetnika i intelektualaca koji su ga poznavali. U uvodnim citatima samog Andrića, koji otvaraju ovu izložbenu celinu, vidi se njegova sumnja u mogućnost istinske spoznaje drugog, sa strašnim nesporazumom kao glavnom odlikom odnosa među ljudima. Pored ove celine, tu su i „Refleksije“ i „Poetika“, koje dodatno istražuju Andrićevo stvaralaštvo i njegovu umetničku viziju.
Na otvaranju izložbe, vršilac dužnosti direktora Biblioteke grada Beograda, Nenad Milanović, poželeo je dobrodošlicu posetiocima i istakao da je ovo prva izložba otvorena tokom njegovog mandata. Milanović je naglasio značaj obeležavanja važnih godišnjica značajnih ličnosti srpske kulture, rekavši: „Bez obzira da li govorimo o književnicima, umetnicima, državnicima ili naučnicima, to su ljudi kojima treba da ukažemo dužnu pažnju. Andrić je jedan od nas, jedan od naših velikih.“
On je podsetio na prethodne godine kada su obeležene i druge važne godišnjice vezane za Andrića, kao što su dobijanje Nobelove nagrade, podizanje spomenika i ispisivanje citata iz „Znakova pored puta“ na Andrićevom vencu. Ovaj kontinuitet obeležavanja Andrićevog nasleđa ukazuje na njegovu trajnu vrednost u srpskoj kulturi.
Predsednica Upravnog odbora Zadužbine „Ivo Andrić“, Zlata Bojović, ocenila je da izložba omogućava poseban, neposredan susret sa piščevim delom i mišlju. „Ova izložba nam omogućava da se u okruženju fotografija i misli Ive Andrića ne osećamo kao među nemim slikama, već među njegovim živim rečima,“ rekla je Bojović, naglašavajući važnost bliskosti i interakcije s Andrićevim delima.
Dizajn izložbe potpisuje Amalija Vitezović, a postavka će biti otvorena za publiku do kraja januara u Biblioteci grada Beograda. Ova izložba ne samo da slavi Andrićevu književnost, već i doprinosi jačanju svesti o njegovom značaju u savremenom društvu. Kroz pažljivo odabrane fragmente, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa dubinom njegovih misli i umetničkog izraza.
Andrić, kao jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj književnosti. Njegovi radovi istražuju složene ljudske odnose, identitet i kulturu, a izložba „Andrić: priča ostaje“ predstavlja priliku da se ponovno osvetli njegov doprinos i povezanost sa Beogradom, gradom koji je imao poseban značaj u njegovom životu i delu.
Posetioci izložbe će moći da istraže različite aspekte Andrićevog stvaralaštva kroz interaktivne elemente i pažljivo kurirane sadržaje, što će doprineti dubljem razumevanju njegovog dela i poruke koju je ostavio za buduće generacije. Ova izložba je ne samo podsećanje na velikog pisca, već i poziv na razmišljanje o njegovoj univerzalnoj poruci i uticaju na savremeno društvo.
