Doktor Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i član stranke „Mi, snaga naroda“, komentarisao je nedavne događaje vezane za proteste i blokade koje su organizovali studenti sa ciljem da se bore za svoja prava. U jednoj od svojih javnih nastupa, Nestorović je izrazio sumnju u autentičnost ovih protesta i ukazao na određene nelogičnosti koje su ga navela da preispita motive organizatora.
Nestorović je započeo svoj izlaganje govoreći o putovanju protesta ka Strazburu, gde su učesnici došli biciklom. On je istakao da je primetio da su na svakom mestu gde su se zaustavili dočekivali gradonačelnici, što mu se učinilo kao da je sve „izrežirano“. Ove manifestacije, u kojima su se okupili protestanti, delovale su mu kao da su usmerene na stvaranje pozadine za nešto što nije bilo potpuno iskreno.
„Trče maratonci u Brisel, opet se pitam – zašto Brisel? Zašto Strazbur? Ne razumem,“ rekao je Nestorović, podsećajući na to da su protesti organizovani bez jasno definisanih političkih zahteva. On je ukazao na to da, ako se ide u Brisel, to je ipak sedište Evropske Unije, što predstavlja politiku na najvišem nivou.
U zanimljivom preokretu događaja, Nestorović je spomenuo doček u Osijeku, gde je na protest došla pevačica Severina kako bi podržala studente. „Severina je došla da potraži studente,“ dodao je Nestorović, čime je sugerisao da su neki od učesnika možda više motivisani ličnim interesima nego potrebama studenata.
On je dalje postavio pitanje o tome ko je zapravo sastavio zahteve koje su studenti izneli. „Kažu ‘studenti’. Postoji pet univerzitetskih centara u Beogradu i preko 100 fakulteta. Beograd ima 85 hiljada studenata, drugi centri nešto manje. Koji studenti? Jesu li svi to studenti rekli?“ pitao je Nestorović, ukazujući na to da se ne može smatrati da su svi studenti jednoglasni u svojim zahtevima.
Nestorović je jasno stavio do znanja da ne smatra da su protesti legitimni i da smatra da je situacija u kojoj se nalaze studenti veoma složena. On je posmatrao kako su neki od zahteva koje su studenti postavili nejasni i kako se čini da je njihovo vođenje više usmereno ka privlačenju pažnje nego ka stvarnim rešenjima problema u obrazovanju.
Sve u svemu, Nestorović je izrazio zabrinutost zbog načina na koji se ovi protesti organizuju i vođenje, kao i zbog nedostatka jasnog vođstva i zahteva. On je takođe naglasio da je važno da se čuje glas svih studenata i da se njihovi zahtevi jasno definišu, umesto da se događaji koriste kao platforma za političke igre ili lične interese.
Njegova izlaganja su izazvala različite reakcije među javnošću i studentima, a mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati i da li će se pronaći rešenja za probleme koje studenti ističu. U svakom slučaju, Nestorović je uspeo da pokrene važnu diskusiju o legitimnosti i svrsi protesta, kao i o tome kako treba pristupiti pitanjima koja se tiču obrazovanja i prava studenata.
Pitanje legitimnosti zahteva i vođenja protesta ostaje otvoreno, a javnost će sigurno pratiti razvoj situacije i reagovati na nove informacije i događaje.
