Marina Matić (39) se suočila sa ozbiljnom dijagnozom kada je imala samo 30 godina. Prvi simptomi, konstantno preznojavanje u jutarnjim časovima, doveli su je do pregleda u doma zdravlja, gde su nalazili tumor markere u redu. Ipak, tokom februara se situacija pogoršala, s visokom temperaturom koja je dovela do sumnje na upalu pluća. Hitna pomoć je preporučila posetu Zemunskoj bolnici, gde je srela doktorku Zoricu Cvetković, načelnicu hematologije, koja je odmah posumnjala na hočkinov limfom.
Nakon biopsije koštane srži, dijagnostikovan joj je hočkinov limfom u četvrtom stadijumu. Uz podršku doktorke, Marina je odlučila da prođe kroz lečenje koje će zaštititi njene reproduktivne organe. Prošla je kroz osam ciklusa terapije, ali su nuspojave bile teške. Unatoč izazovima, uspela je da završi lečenje.
Nažalost, krajem 2018. godine, Marina je primetila promuklost, a skener je pokazao recidiv bolesti. Lečenje je nastavila u Sremskoj Kamenici, gde je odlučeno da je kandidat za transplantaciju. U međuvremenu, u KBC Beograd, prepisali su joj 28 zračnih terapija, a ona je takođe prošla kroz protokol čuvanja jajnih ćelija. Nakon zračnih terapija, u maju 2021. godine, postala je majka dečaka, a nedavno je saopštila da očekuje još jedno dete.
Marina se zahvalila doktoru Cvetković na pravovremenoj dijagnozi, naglašavajući da se trudi da vodi normalan život, vraćajući se poslu i porodici.
S druge strane, Jelena Radovanović, koja je sa samo 14 godina obolela od hočkinovog limfoma, opisuje svoje iskustvo kao traumatično. Prvi susret sa Institutom za majku i dete bio je šokantan, ali je brzo shvatila ozbiljnost svoje bolesti. Nakon uspešnog lečenja, došlo je do recidiva, što je dodatno otežalo njen put ka ozdravljenju. Uspela je da se oporavi nakon dugog procesa, ali je strah od povratka bolesti ostao.
Nataša, koja je takođe prošla kroz lečenje hočkinovog limfoma sa 28 godina, imala je slična iskustva sa hemoterapijom i zračnim terapijama. Nakon što je primila inovativnu terapiju, primetila je značajno poboljšanje u kvalitetu života, ističući da bi takve terapije trebalo češće primenjivati.
Prema rečima Maje Marković, predsednice Udruženja LIPA, godišnje u Srbiji oboli oko 200 osoba od hočkinovog limfoma, a simptomi uključuju bezbolno uvećanje limfnih čvorova, groznicu, noćno znojenje, neobjašnjivi gubitak telesne mase i hronični umor. Ističe da što pre prepoznate simptome i započne lečenje, prognoza je značajno bolja.
Marković upozorava da trenutne terapije u Srbiji leče samo određeni broj pacijenata i da su praćene rizikom od ozbiljnih neželjenih efekata. Inovativne terapije, koje su dostupne samo u kasnijim fazama lečenja, mogle bi značajno povećati šanse za izlečenje i smanjiti rizik od tih efekata.
Marina, Jelena i Nataša su inspirativni primeri kako se suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima. Njihove priče podsećaju na važnost pravovremene dijagnoze, podrške lekara i inovativnih terapija u borbi protiv ove podmukle bolesti. U svetlu njihovih iskustava, postoji nada za bolje opcije lečenja i kvalitetniji život za buduće pacijente.
