Istražne sudije iz odeljenja za finansijski kriminal u Parizu izvršile su pretragu Jelisejske palate u četvrtak, kao deo zvanične istrage koja se vodi zbog sumnji na korupciju, favorizovanje i trgovinu uticajem. Ovo se posebno odnosi na dodelu državnih ugovora za organizaciju ceremonija odavanja počasti u Panteonu, kako navodi list „Mond“.
Pretraga se fokusira na dodelu više javnih ugovora kompaniji Shortcut Events, koja je proteklih godina bila odgovorna za organizaciju važnih događaja za francusko predsedništvo. Iako su sudije pokušale da izvrše pretragu još 14. aprila, tada su se suočile sa preprekama, jer su im se prostorije Jelisejske palate činile kao nepovrediva zona prema analizi koju je predstavilo Finansijsko tužilaštvo.
Finansijsko tužilaštvo je u saopštenju istaklo da član 67 Ustava garantuje nepovredivost prostorija koje pripadaju Predsedništvu Republike, ali mnogi pravni stručnjaci su ovu analizu opisali kao neopravdanu. Oni tvrde da ovaj član štiti predsednika u okviru njegovih funkcija, a ne u vezi sa mestom gde obavlja te funkcije, dodajući da član ne pruža zaštitu predsednikovom osoblju.
List „Mond“ podseća da je pitanje zaštite lokacija u prošlosti već izazvalo pravne sporove. Na primer, u skandalu vezanom za bivšeg predsednika Nikolu Sarkozija, članovi njegovog osoblja suočili su se s krivičnim gonjenjem zbog nepoštovanja procedura javnih nabavki. U ovom novom slučaju, koji je proizašao iz istrage „Liberasion“ iz juna 2024. godine, javne nabavke su ponovo postale ključna tačka rasprave.
Prema izveštajima, agencija Shortcut Events je tokom 22 godine imala ugovor za organizaciju svih ceremonija u Panteonu, što je izazvalo sumnje među konkurentima koji su primetili bliske veze između rukovodstva kompanije i nekih istaknutih ličnosti u institucijama. Ovaj slučaj nije prvi put da su prostorije Jelisejske palate bile predmet istrage, s tim da su ranija obaveštenja o pretragama obično bila unapred najavljena generalnom sekretaru.
U julu 2018. godine, kancelarija pomoćnika predsednika Emanuela Makrona, Aleksandra Benale, takođe je pretražena, u okviru istrage o nasilju koje je uključivalo demonstrante. Ova situacija je dodatno osvetlila kompleksnost odnosa između izvršne vlasti i pravosudnog sistema u Francuskoj.
U međuvremenu, bivši sudija koji je postao advokat porodica nestalih osoba iz inostranstva, istakao je da je tražio arhivu iz kolekcije bivšeg predsednika Žaka Širaka, koja nije preneta. On je naglasio da je u palatu došao bez policijske pratnje, ali je bio u pratnji svog službenika.
U međuvremenu, koleginice iz pravosudnog sistema koje su istraživale pritiske na pravosuđe u vezi sa ubistvom sudije Bernara Borela, nisu uspele da sprovedu istragu u Jelisejskoj palati 2007. godine zbog primene člana 67 Ustava koji im je onemogućio pristup.
Ceo slučaj ukazuje na složenost pravnog sistema u Francuskoj, posebno u kontekstu odnosa između vlasti i pravosudnih organa. Postavlja se pitanje koliko je efikasna pravosudna kontrola kada su u pitanju visoke ličnosti i institucije, kao i koliko je važno osigurati transparentnost u javnim nabavkama.
Iako su pretrage i istrage u toku, još uvek nije jasno kakve će posledice ovaj slučaj imati na reputaciju trenutnog predsedništva, kao i na samu instituciju Jelisejske palate. S obzirom na sveprisutne sumnje i kontroverze, očigledno je da će ovaj slučaj ostati u fokusu javnosti i medija u narednom periodu, a ishod istrage će biti od ključnog značaja za dalji razvoj događaja u francuskoj politici.
