Vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS), ruski „Gasprom“ i njegove firme ćerke, podneli su zahtev Sjedinjenim Američkim Državama za delistiranje sa „crne liste“ Kancelarije OFAK, koja pripada američkom Ministarstvu finansija. Ovaj potez dolazi u svetlu pretnje sankcijama koje bi mogle imati značajan uticaj na poslovanje NIS-a. Kako saznajemo, uz zahtev je priložena i poslovna ponuda koja bi mogla da podstakne američke vlasti da uklone NIS sa spiska sankcionisanih preduzeća. Jedna od ponuđenih opcija je da NIS u budućnosti kupuje i obrađuje isključivo američku naftu.
Odluka o tome da li će NIS biti uklonjen sa liste sankcionisanih kompanija očekuje se do 8. oktobra, kada ističe rok za poslednje odlaganje. U međuvremenu, NIS se priprema i za eventualnu primenu sankcija. Prema informacijama, kompanija ima dovoljno zaliha nafte i derivata da obezbedi nesmetano funkcionisanje tržišta najmanje dva do tri meseca bez dodatnog uvoza. U slučaju da sankcije stupe na snagu, najznačajniji problem biće obustava rada velikih globalnih kartičarskih kompanija, što bi značilo da bi plaćanje goriva na pumpama NIS bilo moguće isključivo u kešu ili domaćim „dina“ karticama.
Trenutno se radi na tome da se sve kompanije koje koriste korporativne kartice preusmere na „dinu“ u slučaju sankcija. Takođe, avio-kompanije su veoma zainteresovane za razvoj situacije jer većina njih toči kerozin isključivo od NIS-a, a naša naftna industrija ima kompletnu infrastrukturu za snabdevanje aviona gorivom u aerodromu „Nikola Tesla“. Stručnjaci umiruju javnost i ističu da nema potrebe za panikom.
Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik „Nafte AD“ i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, navodi da ne postoji razlog za brigu na tržištu naftnih derivata. On ukazuje na to da je Srbija u poziciji između „čekića i nakovnja“ zbog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ali veruje da će Srbija uspeti da se nosi sa potencijalnim problemima. Dodatno, Atanacković naglašava da se, ukoliko dođe do sankcija, mora razmotriti kako nadoknaditi zalihe, kao i mogućnost snabdevanja ostalih benzinskih pumpi.
U slučaju najgoreg scenarija, Srbija bi se mogla osloniti na uvoz nafte iz okruženja, što bi moglo povećati cene. Atanacković takođe veruje da će se pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve na tržištu, ukazujući na mogućnost saradnje sa mađarskim MOL-om, čija rafinerija je blizu Dunava.
U međuvremenu, kompanija „Jadranski naftovod“ („Janaf“) saopštila je da je dobila licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za nastavak transporta sirove nafte sa NIS-om do 8. oktobra. Ova kompanija planira da se obrati OFAC-u sa zahtevom za produženje licence. Produžetak roka je, navodno, bio rezultat insistiranja „Janafa“, jer je NIS unapred platio uslugu transporta.
Opcija promene vlasništva se takođe razmatra, ali se čini da ruska strana nije zainteresovana za prodaju većinskog paketa akcija, posebno u trenutnim okolnostima. Naime, transakcije sa Ruskom Federacijom trenutno su otežane zbog sankcija.
U svetlu ove situacije, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, izjavio je da će Mađarska pružiti svaku potrebnu pomoć Srbiji kako bi se rešila ova kriza. On je naglasio da Mađarska svakog meseca šalje pisma podrške OFAC-u u cilju odlaganja uvođenja sankcija, i nada se da će energetsko snabdevanje Srbije ostati neometano.
Svi ovi događaji ukazuju na kompleksnost situacije u kojoj se nalazi NIS i Srbija, a očekivanja od predstojećih dana su velika. Čekajući sredu, svi akteri na tržištu prate razvoj situacije s nadom da će se pronaći rešenje koje će obezbediti stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom.
