U Bosni i Hercegovini se bliže opšti izbori, a analitičari i profesori upozoravaju na mogućnost preokreta sličnog onom u Mađarskoj, gde su dugogodišnje dominantne političke stranke izgubile vlast. Ovi izbori, posebno izbori članova Predsedništva BiH, predstavljaju priliku za iznenađenja, a ključni faktor za takav ishod biće visoka izlaznost birača.
Trenutni koalicioni partneri, SNSD i HDZ BiH, veruju u svoju pobedu na predstojećim izborima. Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, izjavio je da očekuje veliku podršku stranke, ističući da prema anketama očekuje oko 40% glasova. U ovom kontekstu, analitičari primetili su da promene vlasti nisu neuobičajene u savremenim demokratijama i da su koalicije ključni faktor u Bosni i Hercegovini, što znači da čak i mali pomaci u izbornim rezultatima mogu dovesti do značajnih promena.
Izbori članova Predsedništva BiH su posebno važni jer pružaju biračima priliku da se distanciraju od ustaljenih političkih praksi. Ovi izbori predstavljaju test demokratije, kao i priliku da birači nagrade ili kazne dosadašnje vlasti. Opozicija, s druge strane, najavljuje da će na izborima pokušati da sruši dugogodišnje režime i donese promene.
Dženan Đonlagić, generalni sekretar Demokratskog fronta, naglašava da će formiranje državne vlasti zavisiti od izbora članova Predsedništva. Slavko Kovačević se ističe kao ključni kandidat čija bi pobeda mogla odrediti uspeh ili neuspeh buduće vlasti. Dejan Kojić iz Pokreta Sigurna Srpska smatra da Draško Stanivuković treba da bude kandidat za predsednika Republike, naglašavajući njegovu energiju i dosadašnje pobede.
Safet Kešo iz SDA ukazuje na to da su se na izborima u Mađarskoj čuli pozitivni evropski pozivi, te da je potrebno tražiti novog vođu poput Orbana. Ipak, on upozorava da bi Milorad Dodik mogao doživeti sličan pad kao Orban, ukazujući na njegovu destruktivnu politiku i proklamovane veze s Rusijom.
Iako neki analitičari smatraju da bi preokret bio moguć, oni takođe naglašavaju da to ne mora nužno značiti potpunu smenu dominantnih političkih stranaka. Pre će otvoriti prostor za nove političke aktere i drugačije odnose. Elvis Fejzić, profesor na Fakultetu političkih nauka UNSA, ukazuje na potrebu pluralizma unutar političkog spektra, posebno među bosanskim Hrvatima.
Međutim, ključni faktor za bilo kakvu promenu je volja građana. Tanja Topić, politička analitičarka, primećuje da je visoka izlaznost u Mađarskoj bila ključna za promene, naglašavajući da je to nešto što je neophodno i u Bosni i Hercegovini. Nažalost, trenutna demotivacija građana u zemlji može predstavljati prepreku. Topić ističe da je stepen nepoverenja u izborni proces već godinama visok, što može uticati na spremnost građana da se uključe u promene.
U konačnici, izbori u Bosni i Hercegovini će biti ključni test za građane, političke stranke i celokupni politički sistem. Da bi se postigle značajne promene, građani će morati prevazići svoje skepticizme i pokazati volju da učestvuju u izborima. Samo visoka izlaznost može doneti promene koje su mnogi želeli u proteklim godinama, a koja bi mogla otvoriti nove mogućnosti za Bosnu i Hercegovinu.
