Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Prepodobne Teodore Aleksandrijske, svetiteljke koja je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji. Njena priča je jedna od najzanimljivijih i najtragičnijih u hrišćanskoj tradiciji, a njen život je bio ispunjen borbom, pokajanjem i duhovnim usponom.
Prepodobna Teodora je, prema legendi, bila žena koja je počinila preljubu sa vračarom, što je izazvalo njenu duboku savest. U želji da okaje svoj greh, odlučila je da se preoblači u muško odelo, obrijala je kosu i otišla u muški manastir Oktodekat, predstavljajući se kao muškarac imenom Teodor. Ova odluka je bila hrabra, ali i riskantna, jer je zahtevala veliku unutrašnju snagu i odlučnost da se suoči sa svojom prošlošću.
U manastiru je Teodora postala poznata po svom trudu, postu, bdenju i poniznosti. Njena duhovna borba je bila inspirativna za sve monahe koji su je okruživali. Međutim, njen put nije bio bez prepreka. Naime, bila je oklevetana od strane jedne bludne device koja je tvrdila da je Teodora sa njom zatrudnela. Umesto da se brani, Teodora je ovu klevetu prihvatila kao Božju kaznu za svoj prethodni greh.
Ova kleveta je dovela do njenog progonstva iz manastira, a Teodora je provela sedam godina lutajući po šumama i pustinjama, negujući dete bludnice. Tokom svojih muka, ona se suočila sa mnogim demonima i iskušenjima, ali se nikada nije pokolebala u svojoj veri. Odbijala je da se pokloni satani, da prihvati hranu od vojnika, kao i savete svog muža da se vrati. Verovala je da su to sve đavolski zamke, i svaki put kada bi se prekrstila, sve te prijetnje su nestajale kao dim.
Posle sedam godina, iguman manastira je konačno primio Teodoru nazad, gde je provela još dve godine u molitvi i pokajanju pre nego što je preminula. Ono što je posebno fascinantno u njenoj priči jeste to da su monasi tek posle njene smrti otkrili da je Teodora zapravo bila žena. Igumanu se tada javio anđeo koji mu je objasnio sve o njenom životu i borbi. Ova otkrovenja su dodatno povećala njen kult i poštovanje među vernicima.
Njen muž, koji je saznao za njenu smrt, došao je na sahranu i ostatak svog života proveo je u keliji svoje bivše žene, posvećujući se molitvi i sećanju na nju. Prepodobna Teodora je prema predanju imala izuzetnu Božju blagodat – ukroćavala je zveri, isceljivala bolesne i čak je mogla da izvlači vodu iz suhog bunara.
Teodora se upokojila 490. godine, ostavljajući iza sebe snažnu poruku o pokajanju, veri i duhovnom preobraženju. Njena priča podseća vernike na važnost borbe sa sopstvenim demonima i snage koju svako od nas može pronaći u Bogu. Na ovaj dan, SPC poziva sve vernike da se sete svetiteljke i njene borbe, kao i da pronađu inspiraciju u njenom životu za sopstvene izazove.
Dan Prepodobne Teodore Aleksandrijske je prilika da se svi podsetimo važnosti pokajanja, duhovnog rasta i snage vere, kao i da se upitamo kako možemo primeniti njene vrednosti u našem svakodnevnom životu. Svetiteljka nas uči da, bez obzira na grehe i izazove koje smo pretrpeli, uvek postoji put ka iskupljenju i Božijoj milosti.
