Mirko Stamenković, nekadašnji novinar i glavni urednik „Večernjih novosti“, preminuo je juče posle kratke bolesti u Beogradu u 96. godini života. Rođen 18. novembra 1929. godine u Gornjem katunu kod Varvarina, Stamenković je započeo svoju novinarsku karijeru 1946. godine, kada je počeo da radi u „Borbi“. Tamo je obavljao različite uloge, uključujući urednika beogradske rubrike, saradnika privredne rubrike i sekretara redakcije.
Tri godine kasnije, Stamenković je prešao u „Večernje novosti“, gde je postao deo tima novinarskog virtuoza Slobodana Glumca. Ubrzo je preuzeo vođenje unutrašnjo-političke rubrike, što ga je na kraju dovelo do pozicije glavnog urednika. Ovo razdoblje je bilo obeleženo političkim previranjima, a posebno su se isticali sukobi između različitih političkih struja u Jugoslaviji.
Početak sedamdesetih godina bio je vreme intenzivnih političkih tenzija, uključujući Brozova pisma hrvatskim nacionalistima i srpskim liberalima. Tokom ovog perioda, liberali su bili marginalizovani, a Stamenković je bio jedan od njih. Njegova hrabrost je došla do izražaja kada je skratio jedno od pisama Josipa Broza, što je dovelo do njegove marginalizacije u novinarskoj zajednici. Stamenković je bio premješten u list „Sport“, gde je imao zadatak da rediguje rukopise svojih kolega i podučava mlađe novinare.
Iako mu je bilo zabranjeno da piše, Stamenković je i dalje ostao vezan za „Večernje novosti“. Njegov strastveni odnos prema novinarstvu i ovoj novinskoj kući nikada nije oslabljen. Čak i kada mu je zdravlje oslabilo, redovno je dolazio u redakciju, objavljivao feljtone i doprinosio radu novina, posebno kada su se obeležavale važne godišnjice ili jubileji. Njegov doprinos novinarstvu bio je neprocenjiv, a njegovo ime je ostalo zapisano u istoriji „Večernjih novosti“.
Stamenković je često isticao da nije smatrao Josipa Broza krivim, već njegove podrepaše iz Srbije. Ova izjava svedoči o njegovom karakteru i stavovima, koji su često bili u suprotnosti sa onim što su od njega očekivali vlasti. Njegova sposobnost da se suprotstavi autoritetima i da se bori za istinu, čak i po cenu lične karijere, ostavila je snažan utisak na generacije novinara koje su došle posle njega.
Nedavno je Stamenković objavio knjigu pod nazivom „‘Večernje novosti’ i senka Josipa Broza“, u kojoj je podelio svoja sećanja i iskustva iz novinarskog rada. Ova knjiga je pružila uvid u složene političke okolnosti koje su oblikovale njegovo novinarstvo, kao i u izazove s kojima se suočavao tokom svoje karijere. Njegova sposobnost da piše sa strašću i integritetom bila je inspiracija mnogima, a njegovo nasleđe će ostati urezano u srcima čitalaca i kolega.
Stamenković je bio simbol otpora protiv cenzure i političkog pritiska, a njegov rad je pokazao koliko je važno imati hrabrosti u novinarstvu. Njegova smrt je izgubila jednu od najvažnijih figura u srpskom novinarstvu, a mnogi će ga pamtiti kao novinara koji je imao hrabrosti da se bori za istinu i pravdu. U svetu gde je novinarstvo često pod pritiskom, njegova priča ostaje podsticaj za sve koji teže slobodi mišljenja i izražavanja.
Na kraju, Mirko Stamenković će ostati upamćen ne samo kao novinar, već i kao čovek koji je stajao iza svojih principa, bez obzira na posledice. Njegova posvećenost novinarstvu i istini ostavlja dubok trag u srpskoj medijskoj sceni, i predstavlja inspiraciju za buduće generacije.
