Momčilo Momo Ilić, kum porodice Đoković, preminuo je u 77. godini života. On je bio poznati doktor, specijalista onkohirurgije sa decenijskim iskustvom na Institutu za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije. Od 1990. godine bio je angažovan kao predavač na poslediplomskim studijama iz onkologije i mentor lekara na specijalizaciji iz opšte hirurgije. Njegova uža oblast interesovanja bilo je hirurško lečenje karcinoma dojke.
Srđan Đoković, otac najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, oprostio se od dragog prijatelja čituljom u dnevnim novinama Novosti. Poručio je „Dragi kume, zauvek ćeš ostati sa nama. Voli te kum Srđan Đoković s porodicom“.
Momčilo Ilić bio je više od porodičnog kuma Đokovićima, bio je cenjeni član zajednice i stručnjak u svojoj oblasti. Njegov doprinos medicini i oblasti onkohirurgije će zauvek biti zapamćen i cenjen među kolegama i pacijentima. Sa njegovom smrću, srpska medicinska zajednica je izgubila jednog od svojih najsjajnijih i najposvećenijih stručnjaka.
Najbolji teniser sveta, Novak Đoković, još uvek nije dao zvaničnu izjavu povodom smrti svog kuma, ali je jasno da je Momčilo Ilić imao posebno mesto u srcu čitave porodice Đoković. Njihova veza nije bila samo profesionalna, već i lična, s obzirom na duboke veze koje su ih povezivale još od detinjstva.
Momčilo Ilić će zauvek ostati u sećanju kao posvećeni lekar, mentor i prijatelj, čije će odsustvo biti teško nadoknaditi u medicinskoj zajednici. Njegov doprinos u lečenju karcinoma dojke i oblasti onkohirurgije će ostaviti neizbrisiv trag i inspiraciju za sve koji su imali priliku da sarađuju i uče od njega.
Porodica, prijatelji i kolege izrazili su svoje saučešće i tugu zbog gubitka Momčila Ilića, ističući njegovu predanost, stručnost i ljubaznost kao karakteristike koje su ga činile jedinstvenim i nezamenljivim u svojoj profesiji. Njegova smrt je nepopravljiv gubitak za medicinsku zajednicu i sve one koji su imali sreću da ga poznaju i sarađuju s njim.
Momčilo Ilić će ostati upamćen kao veliki čovek, stručnjak i prijatelj koji je svoj život posvetio lečenju i brizi o pacijentima. Njegova nasledstvo će živeti kroz sve one koje je inspirisao i iznad svega kroz njegov rad i posvećenost koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u medicinskoj zajednici. Njegova smrt je ne samo gubitak za porodicu i prijatelje, već za celo društvo koje je imalo privilegiju da ga poznaje i uči od njega.
