U Beogradu je 7. maja preminuo poznati glumac i reditelj Erol Kadić, stalni član ansambla Pozorišta Atelje 212. Ovu tužnu vest saopštili su iz ovog teatra, ostavljajući mnoge obožavaoce i kolege u dubokom žalosti.
Erol Kadić rođen je 19. juna 1955. godine u Zagrebu. Njegova karijera u svetu pozorišta počela je nakon što je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1980. godine, u klasi poznatog profesora Arsenija Jovanovića. Ubrzo nakon toga, 1983. godine, postao je stalni član glumačkog ansambla Ateljea 212, gde je ostao sve do penzije 2020. godine. Tokom svoje višedecenijske karijere, Kadić se istakao kao jedan od najomiljenijih i najtalentovanijih glumaca u regionu.
U Ateljeu 212, Erol Kadić igrao je u brojnim predstavama, koje su obeležile njegovu karijeru. Neke od najpoznatijih predstava u kojima je nastupao uključuju „Korešpodencija“, „Čudo u Šarganu“, „Oj, Srbijo, nigde lada nema“, „Majka“, „Kosančićev venac 7“, „Veliko i malo“, „Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina“, kao i „Metastabilni gral“. Njegova uloga u ovim predstavama ostavila je dubok trag u srcima publike i kolega.
Osim glume, Erol Kadić se bavio i pozorišnom režijom. U Ateljeu 212 režirao je nekoliko predstava, uključujući „Pijanista“, „Zabavljač“, „Džepovi puni kamenja“ i „Jedan Pikaso“. Takođe, njegovo umetničko delovanje obuhvatilo je i nezavisnu produkciju, gde je režirao predstave kao što su „Generali ili srodstvo po oružju“, „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“ i „Kerovi“.
Kadić je režirao i u Narodnom pozorištu Mostar i Teatru Madlenijanum, gde je postavio predstave kao što su „Silvija“, „Mejrima“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Mračna komedija“, „Derviš i smrt“ i „Plavi anđeo“. Njegova svestranost i talentovani pristup pozorištu obeležili su njegovu karijeru i učinili ga jednim od najcenjenijih umetnika u regionu.
Pored pozorišnog rada, Erol Kadić ostvario je i brojne uloge na filmu i televiziji. Njegove uloge u serijama i filmovima kao što su „Splav meduze“, „Podzemlje“, „Drugarčine“, „O pokojniku sve najlepše“, „Slučaj Harms“, „Direktan prenos“, „Laf u srcu“, „Kupi mi Eliota“, „Mala noćna muzika“, „Država mrtvih“, „Čarlston za Ognjenku“, „Otvorena vrata“, „Sedam sekretara SКOJ-a“, „Bila jednom jedna zemlja“ i „Naša mala klinika“ doprinele su njegovoj popularnosti i prepoznatljivosti u javnosti.
U znak sećanja na Erola Kadića, komemoracija povodom njegove smrti biće održana u Ateljeu 212. Ovaj događaj zakazan je za ponedeljak, 12. maja, u 12 časova na Velikoj sceni „Mira Trailović“. Svi koji su ga poznavali i poštovali, kao i njegovi obožavaoci, biće pozvani da dođu i odaju mu poslednju počast.
Sahrana Erola Kadića biće obavljena u utorak, 13. maja, u 11.45 na Bežanijskom groblju u Beogradu. Njegov odlazak ostavlja neizbrisiv trag u svetu pozorišta i filma, a njegovo nasleđe će živeti kroz uloge i predstave koje je ostavio iza sebe. Erol Kadić će ostati upamćen kao veliki umetnik i čovek koji je duboko voleo pozorište i svoje kolege, ostavljajući za sobom bogatstvo umetničkog stvaralaštva koje će se pamtiti decenijama.
