U Beogradu je, u 88. godini života, preminuo Dejan Đurović, poznati glumac, spiker i voditelj, koji je ostavio snažan trag kao jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd. Njegova smrt je tužna vest za mnoge koji su pratili njegov rad i uživali u njegovom talentu, a vest o njegovoj smrti prenela je nacionalna televizija RTS.
Dejan Đurović rođen je 7. novembra 1938. godine u Beogradu. Svoje obrazovanje stekao je u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i čak i u Marseju, gde je diplomirao na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji 1963. godine, pod mentorstvom profesora Mate Miloševića. Njegova karijera započela je krajem 1950-ih godina, kada je počeo da radi kao spiker na Drugom programu Radio Beograda, koji je tada bio tek pokrenut.
Tokom svoje bogate karijere, Đurović je stekao brojne nagrade i priznanja. Sredinom 1970-ih godina, za emisiju „Inspiracije“, dobio je Nagradu za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu. Njegov rad u medijima trajao je više od pola veka, a njegov glas bio je prepoznatljiv i cenjen u mnogim emisijama, uključujući i čuvenu dokumentarnu seriju „Opstanak“, kao i popularne emisije „Subotom uveče“ i „Nedeljom uveče“, koje su se bavile umetničkom muzikom.
Đurović je od 1980. godine vodio emisiju „Dragstor ozbiljne muzike“ na Beogradu 202, koja je trajala više od 30 godina. Njegov glas i stil vođenja doprineli su stvaranju prepoznatljivog identiteta ove emisije. Pravilna dikcija, jasna artikulacija i pažljiv izbor reči učinili su ga uzorom u svetu medija. Zbog svog doprinosa lepoti govora, 2016. godine dobio je priznanje „Radmila Vidak“.
Njegova umetnička karijera nije se ograničila samo na radio i televiziju. Poznat je i po svojim ulogama u filmovima i pozorištu. Igrao je u filmu „Subotom uveče“ reditelja Vladimira Pogačića, kao i u seriji „Kad sam bio vojnik“ reditelja Stjepana Zaninovića. Takođe, ostvario je značajnu ulogu u pozorišnoj predstavi „Dnevnik Ane Frank“, koju je režirao Hugo Klajn, a koja je igrana na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Njegova uloga u televizijskoj seriji „Neven“ ostavila je poseban pečat u domaćoj produkciji.
Osim toga, Đurović je bio voditelj manifestacije „Radost Evrope“ više od 25 godina, a završni koncert ove manifestacije prenosila je „Evrovizija“, što je dodatno učvrstilo njegovu poziciju u svetu zabave. Njegova ljubavna poezija, objavljena na ploči „Poljubac je susret najveći na svetu“, postigla je značajan tiraž i bila je popularna među slušaocima.
Tokom svoje karijere, Đurović je osvojio brojne nagrade, uključujući estradne nagrade Jugoslavije i Srbije, kao i Godišnju nagradu Radio-televizije Beograd 1983. godine za inovaciju u programu. Osvojio je i „Zlatni mikrofon“ Radio Beograda 2004. godine, kao i „Plaketu jugoslovenske kinoteke“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2007. godine.
Dejan Đurović ostavlja za sobom neizbrisiv trag u svetu medija i umetnosti, a njegova smrt predstavlja veliku izgubljenu priliku za sve one koji su uživali u njegovom radu. Njegov glas, stil i doprinos ostaju zauvek u sećanju onih koji su pratili njegovu karijeru i uživali u njegovim emisijama, filmovima i pozorišnim predstavama.
