Francuski naučnik Etjen-Emil Bolje, poznat kao pronalazač pilule za abortus, preminuo je u 99. godini života u svom domu u Parizu, potvrdio je njegov institut. Bolje, lekar i istraživač, ostavio je dubok trag u nauci, medicini i društvu, posebno svojim radom na steroidnim hormonima.
Institut Bolje je u svom saopštenju istakao da su njegova istraživanja vođena posvećenosti napretku koji nauka može da pruži, kao i željom da ženama omogući slobodu i bolji život. „Njegova posvećenost naučnom radu je uticala na živote miliona žena širom sveta“, navodi se u izjavi.
Francuski predsednik Emanuel Makron odao je počast Boljeu, nazvavši ga „svetionikom hrabrosti“ i ističući njegov „progresivan um“ koji je pomogao ženama da osvoje svoju slobodu. „Malo je Francuza koji su promenili svet u tolikoj meri“, dodao je Makron, izražavajući zahvalnost za Boljeov doprinos društvu.
Etjen-Emil Bolje rođen je kao Etjen Blum 1926. godine u Strazburu. U 15. godini pridružio se francuskom otporu protiv nacističke okupacije, kada je uzeo ime Emil Bolje. Tokom svoje karijere, 1963. godine osnovao je pionirsku istraživačku jedinicu za hormone u INSERM-u, francuskom institutu za zdravstvena i medicinska istraživanja. Godine 1982. razvio je RU 486, poznatu kao „pilulu za abortus“, koja je omogućila ženama da dobrovoljno prekinu trudnoću uz fizičku i psihološku zaštitu.
Institut Bolje je naglasio da je ova metoda „neinvazivna i manje agresivna“ u poređenju sa operacijom, ali da se naučnik suočavao sa žestokim kritikama i pretnjama od strane protivnika prava žena na abortus. Njegov rad je, ipak, imao ključnu ulogu u pružanju prava i slobode ženama u donošenju odluka o svom telu.
Pored svog značajnog doprinosa u oblasti reproduktivnog zdravlja, Bolje se takođe bavio istraživanjima u oblasti lečenja depresije i Alchajmerove bolesti. Tokom svoje karijere primio je brojne nagrade i priznanja, uključujući orden Legije časti, što dodatno potvrđuje njegov izuzetan doprinos nauci i medicini.
Bolje je bio dva puta u braku i iza njega su ostala troje dece, osam unučadi i devet praunučadi. Njegov institut je istakao njegovu posvećenost porodici, kao i njegovu strast prema nauci koja je obeležila njegov život.
Mnoge žene širom sveta su zahvaljujući njegovom radu dobile mogućnost da kontrolišu svoje reproduktivno zdravlje, što je značajno uticalo na njihov život i društveni status. Njegov doprinos u borbi za prava žena i unapređenje reproduktivne zdravstvene zaštite biće zapamćen kao jedan od najvažnijih koraka u modernoj medicini.
Boljeov rad i nasleđe će sigurno inspirisati buduće generacije naučnika i aktivista, a njegovo ime će ostati urezano u istoriji kao simbol borbe za prava žena i napredak u medicini. Njegova smrt ostavlja prazninu u naučnoj zajednici, ali i dalje inspiriše mnoge da nastave njegovu misiju.
