Japanska vlada se suočila sa neobičnim izazovom – želja za privremenim ukidanjem poreza na hranu kako bi se pomoglo građanima pogođenim rastom troškova života, nailazi na prepreke zbog zastarelih maloprodajnih sistema. Premijerka Sanae Takaichi je tokom izborne kampanje obećala da će suspendovati osam odsto poreza na prehrambene proizvode na dve godine, ali sada priznaje da je implementacija te mere otežana zbog tehnoloških ograničenja.
Veliki japanski trgovački lanci upozoravaju da njihovi sistemi nisu prilagođeni poreskoj stopi od nula odsto i da bi prilagodba mogla potrajati i do godinu dana. Takaichi je situaciju nazvala „sramotom za Japan“, ističući da je „patetično“ što je zemlja, koja se suočava s pandemijom i velikim katastrofama, nesposobna da fleksibilno menja poreske stope.
Ovaj problem dolazi u trenutku kada japanska ekonomija prolazi kroz izazove. Inflacija i rast troškova života pritisnuće domaćinstva, dok vlada pokušava da održi potrošnju i političku popularnost nakon pobede Liberalno-demokratske stranke. Međutim, iza tehničkog problema leži i veće pitanje o tome da li Japan može da priušti novo poresko rasterećenje. Sa odnosom javnog duga i BDP-a od oko 230 odsto, potpuno ukidanje poreza na hranu bi državni budžet koštalo oko 31,5 milijardi dolara godišnje.
Analitičari i politički protivnici sumnjaju da vlada koristi „problem sa kasama“ kao izgovor za odlaganje skupog predizbornog obećanja. Japanski mediji su ovu situaciju nazvali „reji-kabe“ ili „zid fiskalnih kasa“. Neprijatno je za vladu što je sama Takaichi prošle godine upozorila na dugotrajan proces prilagođavanja maloprodajnih sistema.
U ovom trenutku pojavljuje se kompromisno rešenje – umesto potpunog ukidanja poreza, vlada razmatra smanjenje stope na jedan odsto, što bi informatički sistemi mogli da podrže u roku od pet do šest meseci. Ova odluka bi omogućila vladi da delimično ispuni izborno obećanje, ali uz znatno manji udar na budžet.
Sva ova situacija otkriva širi problem japanske ekonomije. Zemlja koja je decenijama bila simbol tehnološke sofisticiranosti sada se suočava sa zastarelim infrastrukturnim sistemima i sporom digitalnom transformacijom. U zemlji poznatoj po robotima i automatizaciji, fiskalne kase postale su neočekivani simbol ograničenja modernog sistema.
Takaichi je u svom obraćanju parlamentu naglasila potrebu za bržim prilagođavanjem ekonomskih mera savremenim izazovima. Njena izjava o „sramoti“ koja se odnosi na nefleksibilnost poreskog sistema, odražava frustraciju koja se oseća među građanima. U trenutku kada su troškovi života u porastu, vlada se suočava s pritiscima da preduzme brze i efikasne mere.
Dok se situacija razvija, jasno je da će se Japan morati suočiti s potrebom modernizacije svojih sistema kako bi mogao da odgovori na savremene izazove. Ukoliko ne dođe do brze adaptacije, građani će biti i dalje izloženi težim ekonomskim uslovima, a vlada će se suočiti s gubitkom poverenja među biračima.
S obzirom na trenutne okolnosti, vlada će morati da pronađe ravnotežu između političkih obećanja i ekonomskih realnosti. Smanjenje poreza na jedan odsto može biti korak ka rešenju, ali dugoročne promene u fiskalnim i administrativnim sistemima će biti ključne za održavanje stabilnosti u budućnosti. Japan, kao simbol tehnologije, mora se prilagoditi ili riskirati da postane zarobljenik sopstvenih zastarelih sistema.
