SARAJEVO – Akcija „Bojkot u BiH“, koja je imala za cilj smanjenje potrošnje i protesta protiv određenih ekonomskih mera, nije dala očekivane rezultate, prema podacima Poreske uprave Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH). Portal sarajevskog Avaza objavio je da je promet trgovina u FBiH zapravo bio veći u poređenju sa prethodnim danima.
Prema zvaničnim izveštajima Poreske uprave FBiH, na dan 31. januara 2025. godine, ukupni promet na području FBiH iznosio je 251.568.163 KM. Ove brojke ukazuju na značajan porast u trgovini, uprkos pokušajima da se utiče na potrošače putem bojkota.
Naime, promet trgovina na području FBiH na isti dan iznosio je 101.908.646 KM. U poređenju sa danom pre, 30. januara 2025. godine, kada je evidentirano 199.668.251 KM, ovaj rast je značajan. Takođe, sedam dana ranije, 24. januara 2025. godine, ukupan promet bio je 175.927.100 KM, a promet trgovina iznosio je 92.287.812 KM. Ovi podaci jasno pokazuju da je došlo do povećanja potrošnje, umesto smanjenja, što je bio cilj akcije bojkota.
Analitičari smatraju da ovakvi rezultati mogu biti posledica nekoliko faktora. Prvo, potrošači su možda bili manje skloni da se pridržavaju bojkota zbog svojih svakodnevnih potreba i obaveza. Ekonomija FBiH, koja se polako oporavlja, takođe može doprineti povećanju potrošnje. Mnogi građani su možda procenili da je vreme da se vrate redovnim kupovinama, bez obzira na akciju bojkota.
Osim toga, mnogi trgovci su reagovali na bojkot tako što su smanjili cene ili ponudili specijalne promocije, što je dodatno podstaklo potražnju. U ovom kontekstu, akcija bojkota može se smatrati neuspešnom, jer nije uspela da ostvari svoj cilj da umanji promet i potrošnju u FBiH.
Pored ovoga, društvene mreže i mediji su takođe igrali ključnu ulogu u širenju informacija o bojkotu, ali i u protivljenju toj ideji. Mnogi korisnici su na društvenim mrežama izražavali svoje mišljenje o bojkotu, često ga kritikujući i pozivajući na nastavak redovne potrošnje. Ovaj fenomen društvenog pritiska može se smatrati značajnim faktorom u povećanju prometa.
U svetlu ovih događaja, trgovci i ekonomisti pozivaju na analizu potrošačkih navika u FBiH i na preispitivanje strategija koje bi mogle biti efikasnije u stvaranju promene. Takođe, ukazuje se na potrebu za boljim razumevanjem ekonomskih potreba lokalnog stanovništva, što bi moglo pomoći u oblikovanju budućih akcija i protesta.
Iako je akcija „Bojkot u BiH“ bila zamišljena kao način da se potrošači ujedine u svojim zahtevima, rezultati pokazuju da su ljudi, na kraju, više skloni da se vrate svojim svakodnevnim navikama nego da se drže bojkota. Ovakva situacija može predstavljati izazov za organizatore sličnih akcija u budućnosti, koji će morati da razmotre alternativne pristupe kako bi postigli željene ciljeve.
Sve u svemu, porast prometa u trgovinama u FBiH ukazuje na otpornost potrošača i njihovu sposobnost da se prilagode različitim ekonomskim uslovima. U narednim danima i mesecima biće zanimljivo pratiti razvoj situacije i eventualne nove akcije koje bi mogle uticati na ekonomiju FBiH.
