Evropska komisija je izdala upozorenje da bi u narednim godinama stotine hiljada radnih mesta u Evropskoj uniji moglo biti ugroženo usled kombinacije visokih cena energije, industrijskog restrukturiranja i zelene tranzicije. Ove informacije proizašle su iz paketa preporuka za države članice, u koji je uvid imao Politiko.
Prema procenama Brisela, samo pritisak koji će izazvati rast cena energije tokom 2026. godine mogao bi da ugrozi čak 560.000 radnih mesta. Sektori koji će najviše biti pogođeni uključuju građevinarstvo, metalsku i hemijsku industriju, kao i transport. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za radnu snagu u EU, koja se suočava sa višestrukim preprekama.
U dodatnom izveštaju, Evropska komisija naglašava da je automobilska industrija na kontinentu suočena s dubokim promenama. Prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila, kao i rastuća konkurencija iz Kine, može da ugrozi oko 600.000 radnih mesta u ovom sektoru. Ova transformacija se dešava u trenutku kada su industrije primorane da se prilagode novim tržišnim uslovima i zahtevima potrošača.
Pritisak na radna mesta oseća se i u drugim strateškim sektorima. U industriji proizvodnje baterija, procenjuje se da je ugroženo oko 85.000 radnih mesta, dok se u evropskoj solarnoj industriji nagoveštava da je gotovo 59.000 poslova u opasnosti. Takođe, dodatnih 4.500 radnih mesta moglo bi biti pod rizikom zbog mera dekarbonizacije u industriji čelika, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu rada.
Evropska komisija je, osim ovih procena, takođe pogoršala prognoze za tržište rada. Prošle jeseni, očekivala je stopu nezaposlenosti od 5,9% u 2026. i 5,8% u 2027. godini, dok sada predviđa da će nezaposlenost iznositi 6% u obe godine. Ova promena u prognozama ukazuje na rastuće fiskalne pritiske, s obzirom na to da se očekuje da će ukupni budžetski deficit država članica EU porasti sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.
Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava, Roksana Minzatu, istakla je da evropska konkurentnost ne može biti zasnovana samo na tehnologiji, kapitalu i regulativi. Ovaj komentar naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom problemu zapošljavanja i održivosti, koji bi uključivao i socijalne aspekte.
Kako bi se ublažili negativni efekti ovih promena, države članice EU suočene su sa izazovom da pronađu rešenja koja će omogućiti očuvanje radnih mesta i podržati radnike koji se suočavaju s prekvalifikacijom. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti radnicima da se prilagode novim tehnologijama i promenama u industriji, kako bi se osiguralo da evropsko tržište rada ostane konkurentno na globalnom nivou.
S obzirom na sve ove izazove, važno je da Evropska unija i njene članice aktivno rade na stvaranju povoljnog okruženja za zapošljavanje, što uključuje ulaganja u obrazovanje i obuku radnika, kao i podršku inovacijama i održivom razvoju. Samo kroz koordinisane napore može se osigurati da se radna mesta očuvaju i da se stvore nove prilike za zaposlene u Evropi, čime će se doprineti stabilnosti i prosperitetu celog regiona.
