Nakon nedavnih trilateralnih pregovora između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine koji su se održali u Ženevi, obe strane iznose informacije o napretku u vojnim pregovorima, dok su politička i teritorijalna pitanja i dalje predmet nesuglasica. Najavljena je i nova runda pregovora, ali se postavlja pitanje koliko je taj napredak stvaran, a koliko samo verbalna dekoracija. O ovoj situaciji za Euronews Srbiju govori Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Radičević ističe da se čini da napredak koji se pominje u izjavama zapravo služi interesima Donalda Trampa, koji želi da se predstavi kao mirotvorac. Naime, prema njegovim rečima, kada Volodimir Zelenski ističe sporazume o bezbednosnim garancijama, to je više pokušaj da ubedi Belu kuću da je spreman na ustupke, nego stvarno postizanje dogovora. Takođe, naglašava da mnogi komentatori u Nemačkoj smatraju da ovi pregovori vrše veći pritisak na Zelenskog nego na Putina.
Na terenu, kako navodi Radičević, nema značajnih promena. Linija fronta se pomera za nekoliko stotina metara, ali u suštini ostaje stabilna. Rusi povremeno napreduju, dok Ukrajinci zauzimaju određene delove teritorije. Uzimajući u obzir četiri godine rata, jasno je da ruske snage ne uspevaju da osvoje ceo Donbas, a trenutne zimske temperature, koje se kreću oko minus 20 stepeni, dodatno otežavaju situaciju. Radičević ukazuje da se Rusija možda više fokusira na bombardovanje energetske infrastrukture Ukrajine, kako bi izvršila pritisak na Kijev za veće ustupke na pregovorima.
U nemačkim medijima se takođe pojavila nova statistika o izvozu naoružanja, koja pokazuje da je prošle godine izdato četiri puta manje dozvola za naoružanje Ukrajini nego godinu dana ranije. U 2023. godini izdate su dozvole za naoružanje vredno oko dve milijarde evra, dok su u 2024. godini te dozvole iznosile 8,2 milijarde evra, što predstavlja ogromnu razliku. Radičević naglašava da je Nemačka značajno doprinela naoružavanju Ukrajine, što ostaje u fokusu medijskih izveštaja.
U kontekstu unutrašnjih ukrajinskih pitanja, bivši komandant Ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni, prvi put je javno govorio o svojim sukobima sa Zelenskim oko strategije vođenja rata. U intervjuu za Associated Press, Zalužni je izjavio da su često postojali nesuglasice i da su agenti Ukrajinske obaveštajne službe upadali u njegovu kancelariju. Ovi navodi, prema mišljenju Radičevića, neće nužno uticati na reputaciju Zelenskog, ali bi mogli da imaju posledice po javno mnjenje u Ukrajini.
Zelenski je planirao da se izbori održe u martu, zajedno sa referendumom o dokumentu koji bi označio prekid vatre. Međutim, s obzirom na trenutačnu situaciju i neizvesnost oko pregovora, nije izvesno da će izbori biti održani u tom roku. Radičević ističe da će Zelenski verovatno odlagati eventualno izjašnjavanje građana, s obzirom na to da je situacija u zemlji i dalje veoma napeta, sa svakodnevnim bombardovanjima.
U zaključku, trenutni pregovori između Rusije, SAD-a i Ukrajine su i dalje u fazi neizvesnosti, a situacija na terenu ukazuje na to da su vojne operacije i dalje u centru pažnje, dok politička rešenja ostaju daleko od stvarnosti. Napredak koji se pominje može se smatrati više taktičkim manevrom nego stvarnim pomacima ka mirnom rešenju. Ukrajinska vlada se suočava sa ozbiljnim izazovima, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu, dok se borba za teritorijalnu integritet nastavlja.
