Prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za 2026. godinu održan je danas, ali nije postignuta saglasnost učesnika u vezi sa predloženim iznosima. Ministarstvo finansija predložilo je povećanje minimalne cene rada za 10 odsto, što bi značilo da bi minimalac iznosio 550 evra mesečno. Pored toga, predloženo je i povećanje neoporezivog dela zarade za 20,4 odsto, na iznos od 34.221 dinar. Sindikati, s druge strane, zahtevaju da minimalna cena rada iznosi 600 evra.
Slađan Bobić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da će sindikat razmotriti predlog Vlade na sastanku zakazanom za 21. avgust. On ističe da pored povećanja minimalne cene rada, mora doći do povećanja plata, posebno u javnom sektoru, koji se nalazi u teškom materijalnom položaju. Bobić je ukazao na to da je važno da se radnicima obezbede bolji uslovi za život, a da se pri tome ne zaboravi na realne mogućnosti privrede.
Sa druge strane, Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije iznosi stav poslodavaca koji su zabrinuti zbog mogućih posledica povećanja minimalne cene rada. Ona naglašava da nije namera poslodavaca da se poveća minimalna cena rada na način koji bi doveo do gubitka radnih mesta. Pavlović smatra da je predloženo povećanje od 10 odsto izuzetno visoko i da bi dodatni troškovi mogli da opterećuju privredu, posebno u trenutnim ekonomskim uslovima.
U razgovorima koji su se vodili tokom sastanka, jasno je da postoji duboka podela između sindikata i poslodavaca kada je reč o minimalnoj ceni rada. Dok sindikati insistiraju na višim platama kako bi se obezbedio bolji standard radnicima, poslodavci se plaše da bi takvo povećanje moglo da dovede do smanjenja zaposlenosti i dodatnih troškova koji bi mogli ugroziti poslovanje.
Ovaj sastanak je samo prvi u nizu pregovora koji će se održati tokom leta, a svi učesnici su svesni da će konačna odluka imati dugoročne posledice po radnike, poslodavce i celokupnu privredu Srbije. U narednim danima očekuje se intenzivnija rasprava o predloženim iznosima, kao i mogućim kompromisima koji bi mogli zadovoljiti i jedne i druge učesnike.
U međuvremenu, ekonomski analitičari upozoravaju na potrebu za uravnoteženim pristupom prilikom donošenja odluka o minimalnoj ceni rada. Oni naglašavaju da povišene plate mogu doprineti povećanju potrošnje i rastu ekonomije, ali da je važno uzeti u obzir i mogućnosti poslodavaca i stanje tržišta rada.
Dok se pregovori nastavljaju, radnici i sindikati ostaju u iščekivanju rešenja koje će im omogućiti bolji životni standard, dok poslodavci nastoje zaštititi svoja poslovanja i radna mesta. Ova tema je postala posebno aktuelna u svetlu globalnih ekonomskih izazova i neizvesnosti koja se oseća na tržištu.
Na kraju, važno je napomenuti da je minimalna cena rada ključna tema koja se tiče mnogih građana Srbije, a njen ishod može značajno uticati na životni standard radnika i celokupnu ekonomsku stabilnost zemlje. Pregovori će se nastaviti, a očekuje se da će učesnici pronaći zajedničko rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
