Evropska unija se suočava sa velikim izazovima kada je reč o pronalaženju pregovarača za mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije. Ovaj pritisak dolazi u trenutku kada je administracija američkog predsednika Donalda Trampa suočena sa sopstvenim problemima, posebno vezano za iransku krizu. Kako izveštava briselski Politico, među potencijalnim kandidatima za posrednike pominju se bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, finski predsednik Aleksander Stub i bivši italijanski premijer Mario Dragi.
Obe strane, i Kijev i Moskva, izrazile su otvorenost za pregovore, ali se postavlja pitanje ko bi mogao biti adekvatni pregovarač. Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da to bude bivši nemački kancelar Gerhard Šreder odmah je odbijen, što ukazuje na već postojeće tenzije i nesuglasice.
Evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, takođe se pominje kao mogući pregovarač, ali njen snažan antiruski stav mogao bi da izazove negativnu reakciju iz Moskve. Kako kažu neimenovani diplomatski izvori iz Brisela, ona se „sama isključila iz ovog slučaja“. Ovaj stav može ukazivati na to koliko je važna percepcija i reputacija pojedinaca u ovakvim delikatnim pregovorima.
Angela Merkel, koja je tokom svog mandata imala iskustva u komunikaciji i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i sa Putinom, takođe se suočava sa skepticizmom. Mnogi veruju da su njeni prethodni neuspeli pokušaji posredovanja dovoljni da je diskvalifikuju iz ovog procesa. U ovom kontekstu, finski predsednik Aleksander Stub, koji ima iskustva u posredovanju u domaćim pitanjima, pokazuje interesovanje, ali njegov status članice NATO može umanjiti njegovu privlačnost u Moskvi.
Mario Dragi, bivši italijanski premijer, uživa ugled u Evropi i smatra se neutralnom figurom, ali nije bilo javnih signala da bi on želeo preuzeti ovu ulogu. Njegova ekonomska orijentacija može ga pozicionirati kao pogodnog kandidata, ali je važno da li će se on sam prijaviti za ovu odgovornu funkciju.
Izvori bliski Kijevu naglašavaju da bi izaslanik trebao da uživa snažnu podršku EU, ali ne bi trebao da bude iz članica koje Putin ne smatra pouzdanim partnerima. U tom smislu, norveški šef diplomatije Espen Bart Eide, kao i indijski ministar spoljnih poslova S. Jaišankar, dolaze u obzir kao mogući kandidati. Oboje su uspeli da održe dobre odnose sa svim uključenim stranama, što ih čini atraktivnim opcijama.
Ipak, kako zaključuje Politico, najveća prepreka izboru pregovarača nije samo Putin ili Zelenski, već nesposobnost Evropljana da se međusobno dogovore o zajedničkom kandidatu. Ovaj problem može dodatno otežati postizanje dogovora i prolongirati već i ovako složenu situaciju.
U ovoj situaciji, očigledno je da su potrebni pažljivo odabrani pregovarači, koji će moći da izdrže pritiske i očekivanja i sa jedne i sa druge strane. Bez obzira na to ko će biti izabran, jasno je da će uloga pregovarača biti od suštinskog značaja za budućnost mira i stabilnosti u regionu. Evropska unija će morati da pokaže jedinstvo i odlučnost kako bi pronašla rešenje koje će zadovoljiti sve strane u ovom teškom i kompleksnom konflikti.
