Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su najavili planove za raspoređivanje mirovnih snaga u Ukrajini ukoliko bude postignut mirovni sporazum. Ovi planovi su prvobitno izrađeni prošle godine, ali su ponovo aktuelizovani uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, koje su evropskim saveznicima obećale sigurnosne garancije za Ukrajinu. Kako izveštava Sky News, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su potpisali deklaraciju o namerama da pošalju trupe u Ukrajinu u slučaju postizanja mirovnog sporazuma.
Na sastanku evropskih lidera 6. januara, koji je bio ključan za ovu inicijativu, Kancelarija premijera Ujedinjenog Kraljevstva opisala je plan kao „multinacionalnu silu“. Međutim, ostaje nejasno da li će se pridružiti i druge zemlje u slanju trupa. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, jasno je rekao da ne podržava prisustvo stranih mirovnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Razgovori o „koaliciji voljnih“ su se tokom protekle godine menjali, a sada se čini da su najbliži ostvarenju. Vojski analitičar Majkl Klark ističe da je neophodna koalicija zbog toga što su neki članovi NATO, poput Slovačke i Mađarske, oprezni kada su u pitanju potezi koji bi mogli iritirati Putina. Ovaj pristup omogućava članicama NATO da deluju u grupi, ali ne pod okriljem same organizacije, što izbegava veto zemalja koje se ne slažu.
U ovom trenutku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su jedine zemlje koje su javno izrazile spremnost da pošalju trupe u Ukrajinu. Obe zemlje poseduju moćne vojske i jedine su u Evropi koje imaju nuklearno oružje. Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije spomenuo mogućnost raspoređivanja francuskih trupa u Ukrajini 2024. godine, ne isključujući tu opciju.
Pitanje koje se postavlja jeste koje druge zemlje bi mogle učestvovati u ovoj koaliciji. Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO, nagovestila je spremnost da učestvuje u mirovnim misijama, a njen ministar odbrane izjavio je da je Turska „spremna da doprinese“ međunarodnoj misiji nakon rata. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je sugerisao da bi morska flota Turske mogla biti uključena u obezbeđivanje Crnog mora.
Španija je takođe izrazila spremnost da pošalje trupe u Ukrajinu. Premijer Pedro Sančez je rekao da su španske oružane snage spremne da učvrste mir, pozivajući se na prethodne misije u drugim delovima sveta. Finska je, s druge strane, još uvek neodređena u vezi sa svojom ulogom u mirovnoj misiji, dok je premijer Peteri Orpo isključio mogućnost da finske trupe učestvuju u borbenim operacijama.
Kanada, iako nije u Evropi, obećala je stalnu podršku bilo kojoj bezbednosnoj sili, ali nije jasno da li će to uključivati i slanje trupa. Australski premijer Entoni Albaneze je izjavio da je „otvoren“ za slanje trupa u Ukrajinu kao mirovnjaka, ukazujući na istorijsku ulogu Australije u mirovnim misijama.
Međutim, neke zemlje su isključile mogućnost slanja trupa. Poljska, koja ima jednu od najjačih vojski u Evropi, naglasila je da ne očekuje da će njene trupe biti poslate direktno u Ukrajinu. Nemačka je takođe izjavila da bi mogla učestvovati u multinacionalnoj sili, ali sa trupama stacioniranim van Ukrajine.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je ponovila svoj stav da Italija neće slati trupe na teren, ali je potvrdila podršku bezbednosti Ukrajine. U ovom kontekstu, situacija ostaje dinamična, a budućnost raspoređivanja mirovnih snaga u Ukrajini zavisi od daljih diplomatskih pregovora i postizanja trajnog mira.
