Cena zlata je tokom poslednje nedelje avgusta porasla za 2,33 odsto, krećući se u rasponu od 3.373,89 do 3.449,26 dolara po unci, dostigavši tako rekordne nivoe. Prema podacima od 5. septembra, cena zlata se popela na 3.552,16 dolara za uncu, a analitičari smatraju da će taj trend rasti. Njujorška banka Goldman Saks upozorila je da bi cena zlata mogla da dostigne skoro 5.000 dolara po unci ukoliko bi nezavisnost američkih Federalnih rezervi bila ugrožena i ako bi investitori preusmerili samo mali deo svojih ulaganja iz državnih obveznica u zlato. Ovo postavlja pitanje o realnosti takvih prognoza i faktorima koji utiču na cenu zlata.
Finansijski broker Branislav Jorgić izjavljuje za Euronews Srbija da je cena zlata na početku godine, kada je Donald Tramp preuzeo predsedničku funkciju, iznosila oko 2.600 dolara za uncu. U razdoblju od sedam do osam meseci cena je porasla za 1.000 dolara, što predstavlja rast od 30-40 procenata. Ovaj skok se može pripisati globalnoj ekonomskoj i političkoj krizi, koju Tramp pokušava da kontroliše. U takvim uslovima, investitori se okreću sigurnijim ulaganjima, a zlato je jedno od njih.
Osnovna prognoza Goldman Saksa sugeriše da bi cena zlata mogla da dostigne 4.000 dolara po unci do sredine 2026. godine. U slučaju ozbiljnog šoka, poput ugrožavanja nezavisnosti Federalnih rezervi, cena zlata mogla bi skočiti na 4.500 dolara. Najekstremniji scenarij predviđa da bi preusmeravanje 1% ulaganja iz državnih obveznica u zlato moglo dovesti do povećanja cene ovog metala na skoro 5.000 dolara po unci.
Jorgić naglašava da je teško predvideti budući razvoj cena zlata, naglašavajući da će na to uticati različiti faktori. U situacijama smirivanja političke i ekonomske krize, cena zlata će verovatno stagnirati. Međutim, ukoliko dođe do novih sukoba, kao što su tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije ili Kine, kao i eskalacija sukoba na Bliskom Istoku, cena zlata bi mogla da raste.
Prema nekim procenama, ako se situacija na globalnom nivou ne smiri, investitori će očekivati rast cene zlata, kao što predviđa Goldman Saks. Jorgić napominje da ukoliko dođe do smirivanja krize, cena zlata će verovatno blago rasti ili stagnirati.
Jedan od značajnih faktora koji će uticati na cenu zlata je koliko će centralne banke evropskih država i Azije aktivno kupovati zlato radi pokrića svojih deviznih rezervi. Jorgić navodi da je Srbija u poslednje dve do tri godine intenzivno kupovala zlato. Predsednik Srbije je tokom posete Kini izjavio da će država koristiti svoja prava preče kupovine zlata koje proizvodi kompanija Ziđin. Ova praksa bi mogla postati uobičajena i za druge države.
Prema izveštaju Narodne banke Srbije, zlatne rezerve su na kraju jula iznosile rekordnih 50.788,8 kilograma, sa vrednošću od 4.709,8 miliona evra, što čini 16,6% bruto deviznih rezervi. Tokom jula, rezerve zlata povećane su za 476,8 kilograma, većinom kupovinom zlatnih poluga na domaćem tržištu. Osim toga, Jorgić napominje da je Srbija kupovala sve količine zlata koje je proizveo Ziđin, ali je takođe kupovala i dodatnu količinu na svetskom tržištu.
Još jedan faktor koji bi mogao značajno uticati na rast cene zlata je mogućnost da Kinezi pređu na juan sa zlatnim pokrićem. Ukoliko procene da je to izvodljivo, moglo bi to dovesti do povećanja potražnje za zlatom i, kao posledica toga, povećanja cene ovog plemenitog metala. Da li će se to desiti ostaje neizvesno, ali potencijalno može imati dalekosežne posledice na globalno tržište zlata.
