Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine nije usvojio Predlog zakona o budžetu za ovu godinu tokom hitne sednice koja je održana danas. Razlog za neusvajanje je nedostatak entitetske većine, što je izazvalo značajne polemike među poslanicima.
Klub poslanika SNSD-a je predložio amandmane koji su se odnosili na izbacivanje određenih stavki iz budžeta. Konkretno, tražili su da se isključe finansijska sredstva za sedam institucija kulture, kao i 20 miliona maraka namenjenih za BHRT (Bosanskohercegovačka radiotelevizija). Pored toga, tražili su i povećanje budžeta za Ministarstvo odbrane. Ove izmene su izazvale žustre rasprave, a poslanici su se podelili po pitanjima koja se tiču prioriteta u finansiranju.
Jedan od ključnih spornosti bio je i zahtev za uvođenje jednokratne pomoći za zaposlene u zajedničkim institucijama. Ova tema je dodatno zakomplikovala situaciju, a prenela je RTRS, što dodatno ukazuje na trenutno stanje političkih tenzija unutar različitih stranaka i političkih grupa.
Iako je Predlog zakona o budžetu pao, Predstavnički dom je usvojio odluku o formiranju kancelarije glavnog pregovarača sa Evropskom unijom. Odluka o formiranju ove kancelarije, kao i procedura imenovanja glavnog pregovarača i njegovih zamenika, usvojeni su bez prisustva poslanika SNSD-a i članova Srpskog kluba. Ovo dodatno ukazuje na sve veće razlike u pristupu i stavovima među partijama od strane različitih etničkih i političkih grupacija.
Prema novoj odluci, glavnog pregovarača će imenovati poslanici u Predstavničkom domu. Takođe, predviđeno je da će biti imenovana i dva zamenika koji ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda, čime se nastoji obezbediti ravnoteža među etničkim grupama u BiH. Ova odluka je usvojena glasovima stranaka „trojke“ i njihovih partnera, kao i opozicionih stranaka iz Republike Srpske, među kojima su PDP, SDS, i Lista za pravdu i red.
Usvojen je i zaključak kojim se pozivaju klubovi poslanika da do 10. novembra dostave svoje predloge za glavnog pregovarača i njegove zamenike. Ovaj korak je značajan u kontekstu budućih pregovora sa EU, koji su od esencijalnog značaja za evropsku integraciju BiH.
Na ovaj način, iako je predlog budžeta neuspeo, usvojene odluke o formiranju kancelarije glavnog pregovarača i poziv na predlaganje kandidata za ovu funkciju ukazuju na želju za nastavak političkog procesa i evropskih integracija. Međutim, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, s obzirom na postojeće političke tenzije i razlike među strankama.
S obzirom na trenutnu političku klimu u BiH, izazovi sa kojima se suočava Parlamentarna skupština nisu mali. Neusvajanje budžeta može imati dalekosežne posledice po funkcionisanje institucija i pružanje usluga građanima. S druge strane, formiranje kancelarije glavnog pregovarača može se smatrati pozitivnim korakom ka jačanju institucionalnih kapaciteta i nastavku evropskog puta BiH.
Kako se situacija bude razvijala, neophodno je pratiti kako će se odvijati dalji pregovori unutar Parlamentarne skupštine, kao i sa Evropskom unijom, s obzirom na sve veće izazove i potrebu za stabilnošću i razvojem. U ovom trenutku, jasno je da je pred BiH mnogo posla i da je politička volja ključna za prevazilaženje trenutnih problema.
