BEOGRAD – Glumac Nebojša Milovanović istakao je da je rad na predstavi „Bašta sljezove boje“ bio pravi ispit zrelosti za njega, te je naglasio koliko ova predstava može da dirne ljude i koliko mu je vratila veru u ljude. Kroz ovu predstavu, Milovanović je shvatio veličinu književnika Branka Ćopića, koji je kroz svoje delo govorio o suštinskom osećaju sveta i o tome kako bi svet mogao da izgleda, a šta se izgubilo tokom vremena.
Ćopić, jedan od najznačajnijih pisaca bivše Jugoslavije, kroz svoje priče i poeziju oslikava sećanja i emocije iz detinjstva, koje su često obeležene tugom i nostalgijom. Milovanović je rekao da se kroz izvođenje „Bašte sljezove boje“ često razgovarao sa likovima iz Ćopićevog života, kao što su književnici Meša Selimović, Ivo Andrić i Miroslav Krleža. Ovaj dijalog sa prošlošću omogućava mu da kroz improvizaciju „razgovara“ sa tim poznatim ličnostima.
Milovanović je naveo da je reditelj Egon Savin istakao da je ova predstava ispit zrelosti za svakog glumca. On je imao iskustva u manjim formama, ali ističe da je „Bašta sljezove boje“ drugačija i zahtevnija. Milovanović nije igrao samo Ćopića, već i likove iz njegovog života, interpretirajući ih kroz sopstvenu prizmu sećanja.
Predstava, koja nije monodrama, već složena narativna struktura, zahteva od gledalaca veliku pažnju i koncentraciju. Milovanović je primetio da se publika često suočava s izazovima dužih rečenica i digresija koje Ćopić koristi, ali da na kraju uspevaju da shvate suštinu. Tokom nastupa, Milovanović je doživeo trenutke emotivnog preplavljenja, ali je naučio da kao umetnik mora ostati skroman i omogućiti publici da doživi predstavu na svoj način.
Glumac je takođe napomenuo koliko je važno da se predstava izvede na ijekavici, jeziku koji Ćopić koristi, i kako je to zahtevalo intenzivnu pripremu kako bi izbegao prebacivanje na svoj dijalekt. Njegova posvećenost ovom dijalektu i poeziji Ćopića rezultirala je time da je Milovanović uspeo da dočara zvuk i muziku njegovog jezika, koji je, kako je rekao, sam po sebi muzika.
U pripremi za predstavu, Milovanović je shvatio koliko je Ćopić bio tragičan lik, a njegova dela su ga podstakla da razmišlja o važnosti dobrih ljudi i njihovih vrednosti. On je istakao da je predstava donela novu veru u ljude, a takođe je podsetila na značaj dobrote i empatije u savremenom društvu, koje je često sklonije osuđivanju.
Osim što je predstava doprinos ponovnom razumevanju Ćopića, ona je i poziv na razmišljanje o ljudskoj prirodi i vrednostima. Milovanović je naglasio da je važno da se ne zaboravi na dobre ljude i da se ne „kenseluju“ oni koji nisu u skladu s našim očekivanjima. On je podsetio na promene koje je tehnologija donela, ukazujući na to koliko smo se udaljili od suštinskog razumevanja i pažnje.
U svetlu savremenih izazova, Milovanović smatra da je važno da se ljudi vrate osnovnim vrednostima, a predstava „Bašta sljezove boje“ služi kao podsetnik na to. Njegovo izvođenje i razumevanje Ćopićevog dela doprinose jačanju veze između prošlosti i sadašnjosti, a emocije koje predstava izaziva u publici svedoče o njenoj snazi i značaju.
