Predsedništvo BiH je na današnjoj sednici usvojilo predlog budžeta za 2025. godinu, u kojem su se glasovima predsedavajućeg Denis Bećirovića i člana Željka Komšića usvojila sredstva za narednu godinu. Srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, bila je protiv ovog budžeta, smatrajući ga „nakardnim, nestručnim i avanturističkim“. Ona je istakla da je očigledno da je budžet kreiran od strane onih koji se nikada nisu bavili pitanjem budžetiranja.
Cvijanović je tokom sednice naglasila da su Komšić i Bećirović mesecima blokirali usvajanje budžeta koji je prethodno dostavio Savet ministara, pozivajući se na razne „lažne izgovore“, među kojima je i pitanje izgradnje Vijadukta. Prema njenim rečima, ova blokada je zapravo omogućila Šmitove „nelegalne i antidejtonske akrobacije“, a sada su, kako je navela, pokušali da pokažu neku vrstu inicijative s ovim predlogom budžeta.
Željka Cvijanović je dodala da je zanimljivo to što je Željko Komšić u više navrata u prethodnim godinama odbijao da podrži budžet, dok je sada iznenada promenio stav. Ova situacija je podstakla dodatne sumnje u legitimitet i praktičnost predloženog budžeta.
U kontekstu trenutne političke situacije u Bosni i Hercegovini, usvajanje budžeta predstavlja značajan korak, ali i izazov. Naime, u zemlji gde su političke tenzije često visoke, razlike u mišljenju među članovima Predsedništva odražavaju složenost i fragmentaciju političkog sistema. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće izazove u vezi sa ekonomskim razvojem i stabilnošću.
Usvajanje budžeta je od suštinske važnosti za funkcionisanje države, jer obezbeđuje sredstva za različite sektore, uključujući obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Međutim, razlike među članovima Predsedništva ukazuju na to da se budućnost budžeta može suočiti s dodatnim preprekama, što može otežati njegovo sprovođenje u praksi.
Članovi Predsedništva, uključujući Bećirovića i Komšića, istakli su da je predloženi budžet rezultat dugogodišnjeg rada i analize potrebnih sredstava za ostvarivanje razvojnih ciljeva. Oni su naglasili da je budžet usklađen s evropskim standardima i da će doprineti stabilizaciji ekonomije u BiH.
S druge strane, Cvijanović je ukazala na nedostatak stručnosti u izradi budžeta i izrazila zabrinutost da bi ovakvi pristupi mogli imati dugoročne posledice po ekonomsku situaciju u zemlji. Ona je pozvala na potrebu za transparentnošću i stručnim pristupom prilikom izrade budžeta, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Dodatno, pitanje budžeta u BiH ne može se posmatrati izolovano od šireg političkog konteksta. Političke tenzije između različitih etničkih grupa i stranaka često utiču na donošenje odluka koje bi trebale biti zasnovane na zajedničkom interesu i razvoju. U ovom slučaju, razlike među članovima Predsedništva predstavljaju izazov koji bi mogao otežati postizanje konsenzusa oko važnih pitanja.
U zaključku, usvajanje budžeta za 2025. godinu u BiH predstavlja značajan korak, ali i kompleksnu situaciju koja će zahtevati dalju analizu i promišljanje o budućim koracima. Političke tenzije i razlike u mišljenju među članovima Predsedništva ukazuju na to da su potrebni dodatni napori za postizanje stabilnosti i konsenzusa u zemlji. U svetu u kojem su ekonomske i političke krize sve prisutnije, potrebno je raditi na jačanju institucija i transparentnosti kako bi se osiguralo da budžetski procesi budu efikasni i od koristi za sve građane.
