Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, podneo je Skupštini predlog za promenu Ustava, kako bi se regulisalo pravo nerada nedeljom i u dane državnih i drugih praznika na ustavnom nivou. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na odluku Ustavnog suda koja je ukinula član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, smatrajući da on krši slobodu preduzetništva i princip jednakosti pred zakonom.
Milatović je istakao da se, na osnovu člana 155 stav 1 Ustava Crne Gore, predlaže dopuna člana 64 Ustava, koja bi definisala opšte pravilo prema kojem zaposleni u Crnoj Gori ne rade nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, uz mogućnost zakonskog propisivanja izuzetaka u delatnostima gde je to neophodno za zaštitu javnog interesa. Ovaj predlog ima za cilj da se obezbedi jasno ustavno uporište za pravo na nerad, čime bi se sprečila pravna i socijalna neizvesnost vezana za ovu temu.
U saopštenju se naglašava da se pitanje neradne nedelje ne može dugoročno rešiti bez jasnog ustavnog uporišta. Milatović je pojasnio da je prethodna odluka Ustavnog suda pokazala da svaka izmena zakona bez ustavne osnove može biti osuđena na propast. On veruje da dopuna Ustava može doneti stabilnost i pravnu sigurnost, čime bi se obezbedilo pravo na nerad nedeljom i praznicima.
Predsednik je takođe ukazao na praksu drugih zemalja članica Evropske unije, poput Nemačke, gde su nedelja i državni praznici ustavno prepoznati kao dani odmora. U tim zemljama postoje jasno propisani izuzeci za delatnosti od javnog interesa, što je praksa koju bi Crna Gora mogla usvojiti.
Milatović je naglasio da ovo pitanje prevazilazi dnevnu politiku i da predstavlja vrednosno opredeljenje Crne Gore. On je istakao važnost stvaranja države u kojoj su rad, porodica i dostojanstvo ustavne kategorije. Očekuje podršku Skupštine Crne Gore za izmene Ustava, kako bi se konačno stavila tačka na ovo pitanje.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u društvu vodi sve veća rasprava o pravima radnika i uslovima rada. Milatović veruje da bi donošenje ovakvog zakona donelo značajne promene u životima građana, omogućavajući im više vremena za odmor i porodične aktivnosti. Osim toga, ovakav pristup bi mogao doprineti jačanju socijalne pravde i poboljšanju kvaliteta života.
U isto vreme, postoji i bojazan da bi ovakva odluka mogla izazvati nezadovoljstvo među poslodavcima koji se bore za profit i koji bi mogli smatrati da im ograničenja u radu nedeljom i praznicima otežavaju poslovanje. Milatović je svestan ovih izazova, ali smatra da je važno prioritetizovati ljudska prava i dostojanstvo radnika.
Prema njegovim rečima, u vreme kada se svet suočava sa brojnim izazovima, od ekonomskih do socijalnih, važno je da Crna Gora pokaže svoju opredeljenost za unapređenje prava radnika. Očekuje se da će Skupština razmotriti ovaj predlog u narednom periodu, a Milatović se nada da će doći do šireg konsenzusa među političkim strankama.
U zaključku, inicijativa za promenu Ustava u vezi sa neradnom nedeljom i praznicima predstavlja važan korak ka stvaranju pravednijeg društva. Milatović se nada da će građani prepoznati značaj ovog pitanja i da će Skupština podržati predlog, čime bi se obezbedilo pravo na odmor i dostojanstven rad za sve zaposlene u Crnoj Gori. Očekuje se da će rasprava o ovom pitanju doneti ne samo pravne, već i društvene promene koje će pozitivno uticati na život građana.
