Delovi Pacifika se zagrevaju brzim tempom, a podaci objavljeni ove nedelje pokazuju da su temperature površine mora u ovom regionu oko 0,5 stepeni Celzijusa iznad proseka, što ukazuje na mogućnost početka fenomena poznatog kao El Ninjo. Očekuje se da će ovaj fenomen jačati tokom narednih meseci i da bi na jesen mogao da dostigne nivo veoma snažnog, takozvanog „super El Ninja“.
Naučnici su zabrinuti zbog potencijalnih posledica koje bi ovaj prirodni fenomen mogao imati na globalne vremenske obrasce, uključujući mogućnost da godina 2027. postane najtoplija ikada zabeležena. U najnovijoj prognozi, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) navodi da bi El Ninjo mogao da počne već tokom ovog meseca, a verovatnoća da će do zime doći do snažnog ili veoma snažnog El Ninja povećana je na dve trećine.
Brzina zagrevanja u tropskom Pacifiku tokom proteklih nekoliko nedelja bila je izuzetno velika. Meteorolog NOAA, Nejtanijal Džonson, opisao je ovu situaciju kao „retku pojavu“, ukazujući na mogućnost prelaska iz La Ninje, koja predstavlja period zahlađenja, u potencijalno snažan El Ninjo u roku od samo jedne godine. Australijski Biro za meteorologiju (BoM) takođe prognozira razvoj El Ninja, ali primenjuje stroži kriterijum prema kojem temperatura površine mora mora da pređe 0,8 stepeni iznad proseka.
Prolećne prognoze El Ninja obično nisu bile naročito precizne, ali prognostičari ove godine izražavaju veću sigurnost. Snažan El Ninjo nastaje kada temperatura pređe 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka, a više od polovine modela Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze predviđa porast temperature od preko 2,5 stepeni do jeseni. Takav porast temperature bio bi istorijski snažan događaj.
Brojni podaci sugerišu da bi porast temperature mogao da premaši 3 stepena, čime bi se nadmašio dosadašnji rekord iz 1877. godine kada je zabeleženo povećanje od 2,7 stepeni. Taj El Ninjo trajao je oko 18 meseci i izazvao ekstremne suše i glad širom sveta, dok su neki regioni, poput Perua, pretrpeli teške poplave. Poslednji veoma snažan El Ninjo zabeležen je 2015/2016. godine, kada je došlo do prosečnog tromesečnog povećanja temperature u oblasti Niño3.4.
Zbog dodatne toplote u istočnom Pacifiku, najznačajniji efekat El Ninja je povećanje globalne prosečne temperature, obično za oko 0,2 stepena Celzijusa. Liz Stivens, profesorka klimatskog rizika i otpornosti, izjavila je da će, ako se nastavi trend, sledeća godina verovatno postati rekordna po globalnim temperaturama, posebno u slučaju da El Ninjo bude veoma snažan.
Iako su direktni uticaji El Ninja najviše izraženi u regionima oko Pacifika, svaki El Ninjo ima svoje specifične obrasce i snagu uticaja na globalne vremenske uslove. Poplave su česte u severnom Peruu i južnom Ekvadoru, ali mogu uticati i na druge delove sveta, uključujući istočnu Afriku i južne delove Severne Amerike. Takođe, El Ninjo utiče na slabiji razvoj tropskih oluja na Atlantiku, što može značiti mirniju sezonu uragana, ali i smanjenje padavina u Centralnoj Americi i potencijalnu sušu.
S obzirom na trenutačnu situaciju, postoji povećana verovatnoća suša i šumskih požara u delovima Australije, Indonezije i severa Južne Amerike, što može dovesti do smanjenja poljoprivredne proizvodnje i globalnih zaliha hrane. U svetlu ovih potencijalnih problema, Stivens upozorava na mogućnost ozbiljnih humanitarnih posledica, posebno ako se globalna kriza sa hranom nastavi.
Dok su direktni uticaji na vreme u Velikoj Britaniji manje izvesni, klimatski naučnici upozoravaju da su godine sa pojavom El Ninja povezane sa povećanim rizikom od hladnijih zima u toj zemlji. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, svet može očekivati teže klimatske uslove i sve veće izazove u oblasti poljoprivrede i hrane.
